На свету постоји око 10 одсто популације којој је лева страна тела доминантнија, показују истраживања која су обухватила два милиона људи.
Најновија студија је показала да склоност коришћења једне доминантне руке није повезано са мозгом или неуролошким развојем. Хоћемо ли бити леворуки или десноруки зависи од биолошких фактора одређених пре нашег рођења. Једна од десет особа је леворука.
„Наши подаци указују на кичму, а не на мозак”, стоји у извештају тима истраживача из Немачке, Холандије и Јужне Африке, на челу са биофизичарима са Универзитета Рур Бохум. Они су пажљиво надзирали експресију гена унутар кичме која се развија у фетусу у матерници између осме и дванаесте недеље трудноће. Претпоставка је да активност гена у мозгу, у зависности од тога која хемисфера показује највише активности, одређује да ли ће неко бити деснорук или леворук.
Није из мозга
Научници су своја истраживања усмерили на делове кичме одговорне за пренос електричних импулса на руке и ноге, а та асиметрија одређује да ли особа пише десном или левом руком. Иако још увек није јасно шта би спољни фактори, који то проузрокују могли да буду, могуће је да они мењају начин рада ензима код детета у развоју, што заузврат мења начин на који њихови гени могу да се изразе. То утиче на асиметрију генске активности присутне у кичми.
Поред доминантне леве, односно десне руке или ноге, постоје и доминантно ухо и доминантно око. Статистика каже да од свих људи на свету левоухих има чак 40 одсто, а левооких 30 одсто. Поред леворуких и десноруких постоје људи који могу истовремено да употребљавају обе руке за различите задатке – амбидекстери. Ову способност има једна особа у сто испитаних. Међу људима који користе леву и десну руку најмање је спортиста. Верује се да је обе руке подједнако користио Леонардо да Винчи.
(Извор РТС)
