Особе с хиперкинетичким поремећајем (хиперактивност) или недостатком пажње (АDHD) знатно су подложније тегобама у варењу хране, показала је нова велика студија. Наведено неуроразвојно стање огледа се у тешкоћама да се задржи пажња и управља властитим импулсима. Процењује се да од тога пати око пет посто деце и до четири посто одраслих у свету, а број нових дијагноза у осетном је порасту последњих деценија, пише Science Alert. У до сада најопсежнијем истраживању научници са Медицинског факултета Ворвик анализирали су податке из више од 20 студија широм планете, које су обухватиле готово два милиона људи. Једна од ауторки, Сара Блејк, објашњава да се готово сваки проучени симптом, од затвора и иритабилног црева до лоше пробаве, показао повезаним с реченим поремећајем: „Они могу значајно да утичу на свакодневни живот, а лако их је превидети ако је сва пажња усмерена искључиво на њих”.
Проучавање је утврдило да сама дијагноза придоноси већој вероватноћи, чак 48 одсто, да се појаве невоље с варењем у поређењу с особама без тог поремећаја. Истраживачи су израчунали и ризике за појединачне сметње. Тако су изгледи за лошу пробаву (диспепсија) већи 52 посто, а за синдром иритабилног црева (IBS) 58 посто. Ризик од болова у трбуху порасте 88 посто, док је вероватноћа затвора готово двоструко већа уз раст од 97 посто. Вероватноћа пролива већа је 118 посто, што је више него двоструко. Најупечатљивији је податак за губитак контроле над пражњењем црева (енкопреза), који је учесталији за готово 332 посто, што значи да се јавља више од четири пута чешће. Уопштено, за неодређене желудачне и цревне тегобе већи је 82 посто.
Научници наводе неколико могућих објашњења. Особине, попут појачаног одзива на стрес, могу повећати осетљивост органа за варење. Исто тако, импулсивни обрасци исхране и нередовни оброци чести су код ових особа, а такве навике су и независно повезане с лошом пробавом, надутошћу и затвором. Постоји и веза између понашања, исхране и цревних микроба. Импулсивност се повезује са измењеним микробиомом, делом и због одабира слатких пића уместо намирница богатих влакнима. Разлике у сензорској обради такође могу водити ка сиромашнијој исхрани, а то утиче на рад црева. Сметњама у варењу могу придонети и лекови који се користе у лечењу описаног стања. Поврх свега, учестали поремећаји спавања код набројаних тегоба делују на покретљивост црева и имунолошки одговор.
Налази су у складу су с ранијим изучавањима која повезују и друге неуроразвојне поремећаје с тешкоћама у варењу хране. Веза црева и мозга – тзв. оса црева-мозак, показује се знатно сложенијом него што се претпостављало. На њу снажно упливише живац вагус, најдужи мождани нерв, који је кључни двосмерни комуникациони пут у телу. Он је непосредно изложен хемикалији коју излучују цревни микроби, а то делује на упалне процесе у органима варења. Стога би поремећај цревне флоре (дисбиоза) могао водити појачаној упали и појави симптома установљеним у студији. Саран Шантикумар, виши аутор студије, саветује да клиничари пацијенте с наведеним поремећајем редовно питају за набројане пробавне симптоме: „Још не можемо рећи да АDHD узрокује невоље с цревима, нити знамо штa тачно покреће ту везу. Но, образац је довољно јасан да заслужује већу пажњу”.
(Илустрација Shutetrstock)
(Индекс)
