Osobe s hiperkinetičkim poremećajem (hiperaktivnost) ili nedostatkom pažnje (ADHD) znatno su podložnije tegobama u varenju hrane, pokazala je nova velika studija. Navedeno neurorazvojno stanje ogleda se u teškoćama da se zadrži pažnja i upravlja vlastitim impulsima. Procenjuje se da od toga pati oko pet posto dece i do četiri posto odraslih u svetu, a broj novih dijagnoza u osetnom je porastu poslednjih decenija, piše Science Alert. U do sada najopsežnijem istraživanju naučnici sa Medicinskog fakulteta Vorvik analizirali su podatke iz više od 20 studija širom planete, koje su obuhvatile gotovo dva miliona ljudi. Jedna od autorki, Sara Blejk, objašnjava da se gotovo svaki proučeni simptom, od zatvora i iritabilnog creva do loše probave, pokazao povezanim s rečenim poremećajem: „Oni mogu značajno da utiču na svakodnevni život, a lako ih je prevideti ako je sva pažnja usmerena isključivo na njih”.
Proučavanje je utvrdilo da sama dijagnoza pridonosi većoj verovatnoći, čak 48 odsto, da se pojave nevolje s varenjem u poređenju s osobama bez tog poremećaja. Istraživači su izračunali i rizike za pojedinačne smetnje. Tako su izgledi za lošu probavu (dispepsija) veći 52 posto, a za sindrom iritabilnog creva (IBS) 58 posto. Rizik od bolova u trbuhu poraste 88 posto, dok je verovatnoća zatvora gotovo dvostruko veća uz rast od 97 posto. Verovatnoća proliva veća je 118 posto, što je više nego dvostruko. Najupečatljiviji je podatak za gubitak kontrole nad pražnjenjem creva (enkopreza), koji je učestaliji za gotovo 332 posto, što znači da se javlja više od četiri puta češće. Uopšteno, za neodređene želudačne i crevne tegobe veći je 82 posto.
Naučnici navode nekoliko mogućih objašnjenja. Osobine, poput pojačanog odziva na stres, mogu povećati osetljivost organa za varenje. Isto tako, impulsivni obrasci ishrane i neredovni obroci česti su kod ovih osoba, a takve navike su i nezavisno povezane s lošom probavom, nadutošću i zatvorom. Postoji i veza između ponašanja, ishrane i crevnih mikroba. Impulsivnost se povezuje sa izmenjenim mikrobiomom, delom i zbog odabira slatkih pića umesto namirnica bogatih vlaknima. Razlike u senzorskoj obradi takođe mogu voditi ka siromašnijoj ishrani, a to utiče na rad creva. Smetnjama u varenju mogu pridoneti i lekovi koji se koriste u lečenju opisanog stanja. Povrh svega, učestali poremećaji spavanja kod nabrojanih tegoba deluju na pokretljivost creva i imunološki odgovor.
Nalazi su u skladu su s ranijim izučavanjima koja povezuju i druge neurorazvojne poremećaje s teškoćama u varenju hrane. Veza creva i mozga – tzv. osa creva-mozak, pokazuje se znatno složenijom nego što se pretpostavljalo. Na nju snažno upliviše živac vagus, najduži moždani nerv, koji je ključni dvosmerni komunikacioni put u telu. On je neposredno izložen hemikaliji koju izlučuju crevni mikrobi, a to deluje na upalne procese u organima varenja. Stoga bi poremećaj crevne flore (disbioza) mogao voditi pojačanoj upali i pojavi simptoma ustanovljenim u studiji. Saran Šantikumar, viši autor studije, savetuje da kliničari pacijente s navedenim poremećajem redovno pitaju za nabrojane probavne simptome: „Još ne možemo reći da ADHD uzrokuje nevolje s crevima, niti znamo šta tačno pokreće tu vezu. No, obrazac je dovoljno jasan da zaslužuje veću pažnju”.
(Ilustracija Shutetrstock)
(Indeks)
