Према новом истраживању, поједини мириси (попут зрелог воћа или ферментисане хране) могу утицати на експресију гена у ћелијама које се налазе далеко од нашег носа. Ако будућа проучавања потврде ове налазе, постоји могућност да се рак или неуродегенеративне болести лече и мирисањем испаељивих једињења. Гени кодирају протеине, а протеини диктирају функцију ћелије. Хиљаде изражених гена у одређеној одређује шта она може учинити.
„Изненадило нас је да мирисање може непосредно променити експресију гена, чак и у ткивима која немају рецепторе мириса”, рекао је молекуларни биолог Анандашанкар Реј са Универзитета Kалифорнија. Истраживачи пет дана изложили винске мушице (drosophila melanogaster) и мишеве различитим дозама пара диацетила, једињења које ослобађа квасац у воћу у току ферментације. Диацетил је и нуспроизвод у пиварству, а знао се додавати у да како би се добила арома слична маслацу. Понекад га можемо наћи и у електронским цигаретама.
Научници су открили да у људским ћелијама узгајаним у лабораторији диацетил може деловати као инхибитор хистонске деацетилазе (HDAC). Диацетил је изазвао велике промене у експресији гена код мушица и мишева. Промене су се догодиле и у ћелијама мозга и плућа. То су, иначе, ензими који помажу да се ДНK чвршће обмота око хистона (беланчевина, односно базичних протеина које проналазимо у једру ћелије) при чему се гени онда могу лакше изразити. Инхибитори HDAC се већ користе у лечењу рака крви.
У следећим огледима открили су да паре диацетила заустављају раст ћелија људског неуробластома гајеног у посуди. Излагање је, такође, успорило напредовање неуродегенерације Хунтингтонове болести код муве. „Важност нашег открића је у томе да нека испаељива једињења која емитују микроби или долазе из хране могу променити епигенетска стања у неуронима и другим еукариотским ћелијама”, нагласио је дотични научник.
Истраживање, међутим, има својих ограничења и не пружа детаљну анализу темељних механизама који би могли објаснити како мириси изазивају епигенетске промене у ћелијама. За сада није познато може ли поновно излагање мирисима на које често наилазимо имати дугорочне последице по здравље. Истраживање Plasticity of gene expression in the nervous system by exposure to environmental odorants that inhibit HDACs објављено је у часопису eLife.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
