У сусрет стогодишњици неурохирургије у Србији, која ће бити прослављена у октобру ове године, из наших али и светских операционих сала изашли су др Милоје Јоксимовић и др Мирослав Самарџић.
Проф. др Драган Савић
Када познати фудбалер, као недавно Златан Ибрахимовић, заврши своју каријеру, о томе бруји цео свет. И последњи концерт поп-иконе Елтона Џона пре неколико дана у Стокхолму била је (и даље је) вест за све медије у свету, па и код нас у Србији.
Српска медицина, а нарочито неурохирургија дугују данас велико поштовање и захвалност двојици својих ненадмашних људи који су одлучили да заврше своје богате и племените каријере. У сусрет стогодишњици неурохирургије у Србији, која ће бити прослављена у октобру ове године, из наших али и светских операционих сала изашли су др Милоје Јоксимовић и др Мирослав Самарџић.
Њихове 40 година дуге каријере оставиле су неизбрисив траг у нашој неурохирургији, а нарочито у развоју и примени микрохирургије. Двојица великих хирурга су током своје дуге каријере помогли хиљадама пацијената, често и онда када није било наде за њихов опоравак.
Још више, они су несебично подучавали да стасају и напредују, пратећи најновије светске трендове, читаве генерације млађих неурохирурга, који су стечено знање употребили за најплеменитију животну мисију – спасавања живота.
Као један од њих, поносан сам што сам знање стицао од великана као што су др Јоксимовић и др Самарџић. И не само знање већ много више брижан однос према сваком пацијенту, као неодвојиви део процеса излечења и опоравка.
Нико не може да зна колико живота су спасила двојица наших неурохирурга светског гласа. Јер није реч само о пацијентима које су лично лечили, већ и о свим оним који су добили врхунску интервенцију и негу захваљујући знању и вештини које су пренели на нас, њихове ученике.
Ово је повод да у њихово и у своје име изразим најдубљу захвалност и дивљење докторима Јоксимовићу и Самарџићу за њихов неизмерни допринос пољу неурохирургије, посебно за непроцењиву улогу у обликовању микрохируршке ере.
Њихове изванредне вештине, огромно знање и непоколебљива страст оставили су неизбрисив траг на пољу неурохирургије, не само у Србији већ и широм света. Њихова брилијантност у домену микрохирургије, њихове сигурне руке и неуморна концентрација, донели су наду хиљадама пацијената и њиховим породицама, пружајући им спасоносни излаз, када је све изгледало изгубљено.
А још више од њихових ненадмашних хируршких вештина и знања, красила их је саосећајност и емпатија према пацијентима и њиховим породицама, који су били једнако важни за њихово здравље и опоравак, колико и врхунске интервенције.
Милоје Јоксимовић и Мирослав Самарџић нису били само исцелитељи физичког тела, већ и носиоци наде, водећи пацијенте и њихове породице кроз најтеже путеве. Пред дијагнозама које мењају живот и компликованим хируршким процедурама, пружали су утеху и непоколебљиву подршку. Само њихово присуство доносило је и пацијенту и њиховим породицама безгранично поверење и самопоуздање, олакшавајући терет страха и неизвесности.
Данас, када се повлаче из операционе сале, могу да буду спокојни да њихова богата заоставштина наставља да живи даље. Они су померали границе и инспирисали будуће генерације неурохирурга да крену њиховим стопама. Њихово неуморно стремљење ка изврсности поставило је стандард који ће и даље водити и обликовати праксу неурохирургије у Србији, али и ван наших граница.
Њихов допринос микрохируршкој ери остаће упамћен као сведочанство изузетне вештине, непоколебљиве посвећености и безграничне саосећајности. Сигуран сам да ће драге колеге, учитељи и пријатељи Милоје Јоксимовић и Мирослав Самарџић и у новом поглављу својих живота, чувати сећање на све што су урадили током деценија свог рада, јер то су биле каријере иза којих стоје непроцењиви резултати, а понајвише спасени људски животи.
Њихових савета, и лекарских, али и оних животних, држаћемо се сви који смо имали животну привилегију да радимо са овим херојима наше медицинске науке и праксе. Херојима који су то били и изван операционе сале, у срцима свих оних којима су др Јоксимовић и др Самарџић помогли да савладају најтеже животне тренутке.
(Политика)
