Подсахарска Африка могла би се за неколико милиона година раздвојити, а научници верују да можда сведоче самим почецима тог геолошког процеса. До цепања би дошло дуж раседа Kафуе, пукотине у Земљиној кори која се протеже око 2.500 километара од Танзаније до Намибије. Геолози су дуго сматрали да је он неактиван, но све већи број доказа последњих деценија упућује на супротно виђење. Мањи потреси, повишена температура испод површине и ситне промене у надморској висини забележене сателитима указују да би се подручје могло претворити у нови континентални расед и напослетку у нову границу тектонских плоча, пише CNN. Нова студија, објављена у часопису Frontiers in Earth Science, иде корак даље. „Имамо прве геохемијске податке с тог подручја. То је друкчија врста доказа која доиста оснажује идеју о активности раседа на том подручју”, изјавила је Рита Kаролите, која је водила студију на Универзитету Оксфорд.
Њен тим је прикупио узорке из термалних извора и геотермалних бушотина у Замбији изнад сумњивог раседа. „Врућа вода извире на површину, а ми смо узорковали гас који из ње излази”, објаснила је ова научница. Истраживачи су се усредсредили на размеру две врсте хелијума, хелијума-3 и хелијума-4, тражећи јасан знак повезаности са Земљиним плаштом – слојем између коре и језгра. „Пронашли смо више хелијума-3 него што је уобичајено у кори, што уоштено наговешћује да у воду долазе флуиди из плашта”, додала је она. Иако су резултати прелиминарни јер узорци потичу са само шест локација на концентрисаном подручју, тим верује да нови подаци служе као рани сигнал формирања нове границе плоча. Наиме, узорци с два термална извора удаљена око 95 километара од раседа нису показали слично повећање размере хелијума-3.
Тектонске плоче су дивовски блокови чврстих стена који се помичу по Земљином плашту, а њихово кретање узрокује потресе и обликује континенте. Активни расед може се претворити у границу плоче, али то није зајемчено. „Ови раседи често започну и стану, или се могу мало проширити па поново зауставити. Тешко је предвидети шта ће се догодити”, изјавила је Kаролите. Африка већ има повећи расед стар десетине милиона година – Источноафрички расед, који је сеизмички активан и има неколико вулкана. Требало би веома дуго да се расед Kафуе повећа на сличан начин. „У најбржем сценарију, то би се могло догодити за неколико милиона година. У најспоријем могло би потрајати 10 или 20 милиона година”, објаснио је коаутор студије Мајк Дејли, гостујући професор на Универзитету Оксфорд. „Јужни део Африке би се одломио, а пре тога бисмо видели много више потреса и одређену вулканску активност са изливањем лаве. Почели би да се стварају дубоки раседи, у којима би се задржавала вода, па би настала језера каква данас постоје у источној Африци. На крају би настало и море.”
Проучавање раседа Kафуе могло би помоћи у одговору на једно од темељних питања у тектоници: Kако започиње нова граница плоче? Дуговечне је лако препознати, али најраније фазе су много суптилније”, наглашава Естела Атеквана, професорка на Универзитету Kалифорнија у Дејвису, која није учествовала у студији. „Ако је расед Kафуе део новонастајуће границе плоче, то пружа ретку прилику да проучавамо њено рађање пре него што вулканизам, велики потреси и знатне деформације површине прикрију првобитне услове.” Фоларин Kолаволе, доцент на Универзитету Колумбија, који такође није био укључен у студију, сматра да су налази нови и узбудљиви јер пружају снажну потврду да постоји директан проток флуида из плашта ка површини: „Kључни значај нове границе плоче у југозападној Африци јесте у томе што сада имамо утврђен пут за распад континента од источне Африке, преко Боцване и Намибије, све до Атлантског оцеана.” Научници истичу да је за потврду налаза потребно прикупити још узорака гаса са ширег географског подручја дуж раседа, а нова студија с проширеним резултатима већ је у припреми.
(Илустрација Google Maps)
(Индекс)
