Podsaharska Afrika mogla bi se za nekoliko miliona godina razdvojiti, a naučnici veruju da možda svedoče samim počecima tog geološkog procesa. Do cepanja bi došlo duž raseda Kafue, pukotine u Zemljinoj kori koja se proteže oko 2.500 kilometara od Tanzanije do Namibije. Geolozi su dugo smatrali da je on neaktivan, no sve veći broj dokaza poslednjih decenija upućuje na suprotno viđenje. Manji potresi, povišena temperatura ispod površine i sitne promene u nadmorskoj visini zabeležene satelitima ukazuju da bi se područje moglo pretvoriti u novi kontinentalni rased i naposletku u novu granicu tektonskih ploča, piše CNN. Nova studija, objavljena u časopisu Frontiers in Earth Science, ide korak dalje. „Imamo prve geohemijske podatke s tog područja. To je drukčija vrsta dokaza koja doista osnažuje ideju o aktivnosti raseda na tom području”, izjavila je Rita Karolite, koja je vodila studiju na Univerzitetu Oksford.
Njen tim je prikupio uzorke iz termalnih izvora i geotermalnih bušotina u Zambiji iznad sumnjivog raseda. „Vruća voda izvire na površinu, a mi smo uzorkovali gas koji iz nje izlazi”, objasnila je ova naučnica. Istraživači su se usredsredili na razmeru dve vrste helijuma, helijuma-3 i helijuma-4, tražeći jasan znak povezanosti sa Zemljinim plaštom – slojem između kore i jezgra. „Pronašli smo više helijuma-3 nego što je uobičajeno u kori, što uošteno nagovešćuje da u vodu dolaze fluidi iz plašta”, dodala je ona. Iako su rezultati preliminarni jer uzorci potiču sa samo šest lokacija na koncentrisanom području, tim veruje da novi podaci služe kao rani signal formiranja nove granice ploča. Naime, uzorci s dva termalna izvora udaljena oko 95 kilometara od raseda nisu pokazali slično povećanje razmere helijuma-3.
Tektonske ploče su divovski blokovi čvrstih stena koji se pomiču po Zemljinom plaštu, a njihovo kretanje uzrokuje potrese i oblikuje kontinente. Aktivni rased može se pretvoriti u granicu ploče, ali to nije zajemčeno. „Ovi rasedi često započnu i stanu, ili se mogu malo proširiti pa ponovo zaustaviti. Teško je predvideti šta će se dogoditi”, izjavila je Karolite. Afrika već ima poveći rased star desetine miliona godina – Istočnoafrički rased, koji je seizmički aktivan i ima nekoliko vulkana. Trebalo bi veoma dugo da se rased Kafue poveća na sličan način. „U najbržem scenariju, to bi se moglo dogoditi za nekoliko miliona godina. U najsporijem moglo bi potrajati 10 ili 20 miliona godina”, objasnio je koautor studije Majk Dejli, gostujući profesor na Univerzitetu Oksford. „Južni deo Afrike bi se odlomio, a pre toga bismo videli mnogo više potresa i određenu vulkansku aktivnost sa izlivanjem lave. Počeli bi da se stvaraju duboki rasedi, u kojima bi se zadržavala voda, pa bi nastala jezera kakva danas postoje u istočnoj Africi. Na kraju bi nastalo i more.”
Proučavanje raseda Kafue moglo bi pomoći u odgovoru na jedno od temeljnih pitanja u tektonici: Kako započinje nova granica ploče? Dugovečne je lako prepoznati, ali najranije faze su mnogo suptilnije”, naglašava Estela Atekvana, profesorka na Univerzitetu Kalifornija u Dejvisu, koja nije učestvovala u studiji. „Ako je rased Kafue deo novonastajuće granice ploče, to pruža retku priliku da proučavamo njeno rađanje pre nego što vulkanizam, veliki potresi i znatne deformacije površine prikriju prvobitne uslove.” Folarin Kolavole, docent na Univerzitetu Kolumbija, koji takođe nije bio uključen u studiju, smatra da su nalazi novi i uzbudljivi jer pružaju snažnu potvrdu da postoji direktan protok fluida iz plašta ka površini: „Ključni značaj nove granice ploče u jugozapadnoj Africi jeste u tome što sada imamo utvrđen put za raspad kontinenta od istočne Afrike, preko Bocvane i Namibije, sve do Atlantskog oceana.” Naučnici ističu da je za potvrdu nalaza potrebno prikupiti još uzoraka gasa sa šireg geografskog područja duž raseda, a nova studija s proširenim rezultatima već je u pripremi.
(Ilustracija Google Maps)
(Indeks)
