Modrozelene alge su ključne za stabilnost klime, jer apsorbuju ogromne količine ugljen-dioksida i imaju značajan uticaj na biosferu. Donedavno se verovalo da su gotovo neuništive klimatskim promenama. Međutim, mogle bi teško preživeti ako okeani nastave da se zagrevaju, pokazalo je opsežno desetogodišnje istraživanje.
Sitni morski mikroorganizmi, modrozelene alge (Prochlorococcus), za koje se donedavno verovalo da su gotovo neuništivi klimatskim promenama, mogli bi teško preživeti ako okeani nastave da se zagrevaju, pokazalo je opsežno desetogodišnje istraživanje. Opasnost je u tome što je ova alga, najbrojniji fotosintetski organizam u okeanima, ključna ne samo za morski nego i za globalni ciklus ugljenika i kiseonika. Studija objavljena nedavno u uglednom časopisu Nature Microbiology pokazala je da bi se ona u sledećih 75 godina mogla smanjiti i do 50% u tropskim okeanima, ako prosečne površinske temperature vode pređu 27,8 Celzijusovih stepeni.
Mnoge tropske i suptropske morske i okeamske površine već sada beleže temperature iznad proseka, a predviđa se da će u navedenom razdoblju redovno prelaziti trideseti podeljak. To predstavlja pretnju za globalne ekosisteme i cikluse kiseonika i ugljenika. Rukovodilac studije, poznati okeanograf Fransoa Ribale sa Univerziteta Vašington, upozorio je da „u najtoplijim područjima modrozelenoj algi ne ide dobro, što znači da će biti manje ugljenika i manje hrane za ostatak morskog hranidbenog lanca”. Tokom deset godina Ribaleov tim sproveo je gotovo 100 ekspedicija po morima, analizirajući oko 800 milijardi ćelija navedenog mikroorganizma. U studiji su koristili uređaj SeaFlow, automatizovani citometar koji laserom kroz vodu prati broj alginih ćelija, njihovu veličinu i brzinu deobe bez narušavanja prirodnih uslova.
Analiza prikupljenih podataka pokazala je da brzina razmnožavanja raste s temperaturom do otprilike 28 stepeni, a da iznad tog praga ćelije počinju da se guše – deoba opada, a time i njihov broj. U tropskim područjima, gde se prosečna površinska temperatura mora i okeana već sada približava tridesetom podeljku na termometru, i prema klimatskim projekcijama, može uskoro premašiti tu vrednost, modeli pokazuju da bi produkcija alge mogla pasti od 17% do 51%, zavisno od scenarija zagrevanja. To je opasno jer ona ima dve važne uloge:
- Pretvara ugljen-dioksid u organsku materiju i oslobađa kiseonik putem fotosinteze, što znači da učestvuje u globalnom ciklusu stvaranja ugljenika i kiseonika.
- Time hrani celokupnu mrežu organizama u okeanima – od planktona i riba do velikih vrsta poput kitova. Kada se njena brojnost smanji, potpora hranidbenim mrežama kolabira.
U saopštenju Prirodnjačkog muzeja u Londonu istaknuto je da bi pad produkcije modrozelene alge od 17-51% mogao rezultirati smanjenjem ukupnog morskog kiseonika za približno 3-10%. Ribale upozorava da takav pad ne bi mogao biti potpuno nadoknađen jer drugi fotosintetski organizmi nisu u stanju da u potpunosti nadomeste ulogu tog važnog mikroorganizma. Zanimljivo je da se rečeni mikroorganizam razvio kroz milionne godina u uslovima u kojima je bilo vrlo malo hranljivih tvari i u kojima su vladale visoke temperature. Njegov genom se prilagođavao i izbacivao sve što nije nužno za preživljavanje. To mu je osiguralo prednost u toplim tropskim vodama, siromašnim hranljivim tvarima. Uglavnom se smatralo da je zbog toga vrlo otporan na visoke temperature. Međutim, pokazalo se da je njegova maksimalna tolerancija na toplotu znatno manja nego što se mislilo.
Morozelena alga je ključna za stabilnost klime, jer apsorbuje ogromne količine ugljen-dioksida i ima značajan uticaj na biosferu.Osetljiva je na promene okoline, prvenstveno temperature mora, kiselosti, odnosno pH, raspoloživost hranljivih materija i jačinu svetlosti, iako postoje sojevi prilagođeni različitim intenzitetima sunčeve svetlosti.
Dodatni pritisak na nju predstavlja i zagađenje. Naime, u drugoj studiji, objavljenoj 2019. u časopisu Communications Biology utvrđeno je da jedinjenja isprana iz plastike mogu remetiti rast alge i njenu proizvodnju kiseonika. Ako se populacije smanje, mogu se očekivati lančane posledice: smanjenje kiseonika u moru i u atmosferi, slabija apsorpcija ugljen-dioksida u okeanima, promene u hranidbenim mrežama i opadanje brojnosti ribe i drugih organizama koji zavise od planktona. Autori se nadaju da bi neke toplotno otporne varijante mogle opstati i ublažiti katastrofu, no za sada nisu otkrivene u dovoljnom broju.
(Ilustracija University of Washington)
(Indeks)
