Зашто је Доналд Трамп изабран за америчког председника? Не, питање није нимало наивно, ни неумесно. Ако не знате одговор, запитајте се шта то заједничко имају овај милијардер и пчеле. Није, дакле, ни лоша шала, ни велеучено надмудривање. У сваком случају, умешали су се научници.
Изабрати председника или одабрати боравиште, с научне тачке гледишта подразумева интеракцију мноштва појединаца, пише месечник „Вајерд”. Када пчеле морају да пронађу где ће се населити, њихови извиђачи посетиће неколико будућих места. Уколико су задовољни избором, чим се врате започеће узбудљив „ваздушни плес” да осталим инсектима покажу где се оно налази.
То може да измами више извиђача који ће полетети да провере локацију и сами заплесати у знак подршке. Остале пчеле ће се умешати залажући се за другу, и у тој немуштој расправи определиће се, вероватно, за најповољнији положај. Задивљујуће је да тако свију ново гнездо, а да ниједна не зна да ли је то најбоље решење.
Разуман научник може усредњавање
применити на политичке склоности,
нарочито у двостраначком друштву.
Али шта се дешава ако се то користи
у вестима као уочи скорашњих
америчких председничких избора?
И сада није тешко повући паралелу између избора гнезда и избора председника. Свако од нас има кандидата кога подржава, често без потпуне информације о различитим опцијама, и то ће узбуђено написати на „Фејсбуку”. С којим циљем? Да намами друге да подрже онога кога су сами предложили и да рашире такво веровање.
Колективно одлучивање
На први поглед, ово је охрабрујуће. Ако су пчеле у стању да пронађу најповољније гнездо, можемо ли ми одабрати најбољег председничког кандидата? Заиста, животиње често доносе изванредне колективне одлуке које далеко превазилазе способности сваког појединца. И то је познато као „мудрост гомиле”.
Нажалост, моћ колективног одлучивања је променљива: на пример, ако су појединци у просеку у криву, њихово колективно одлучивање бира гору од две опције. У сложеним окружењима са више извора информација понекад су мале групе боље од великих. Чак и појединци без икаквих склоности могу битно да утичу на групне одлуке.
Добро је познато да компаније као
што су „Гугл” и „Фејсбук” мере
политичке склоности својих корисника.
А шта раде са овим подацима?
Замислите на тренутак да половина пчела доживљава плес као подршку једном, а половина као подршку другом месту. Без интеракције две стране, тако подељене у опасности су да буду блокиране. Уколико су приморане да одлуче, њихов избор биће вероватно случајан, чак и ако је разлика у квалитету велика. Да ли се то могло догодити са америчким председничким изборима?
Добро је познато да компаније као што су „Гугл” и „Фејсбук” мере политичке склоности својих корисника. А шта раде са овим подацима? Чак и наизглед безопасне одлуке могле би имати катастрофалне колективне последице.
Центрирање вести
Усредњавање (центрирање) је, свакако, једна од уобичајених и уопштено безазлених процедура обраде података у науци. То укључује уклањање просека, тако да су подаци равномерно раздељени око нуле. Многи алгоритми машина за учење заснивају се на томе. Разуман научник може усредњавање применити на политичке склоности, нарочито у двостраначком друштву. Али шта се дешава ако се то користи у вестима као уочи скорашњих америчких председничких избора?
Вратимо се пчелама које се малтене равномерно раздвоје у одабирању места за кошницу. Могуће је да тако једноставна и разумна одлука, утемељена на научним подацима, изазове поделу у политичким уверењима. Нажалост, већина сајтова друштвених медија нису отвореног кôда, тако да није могуће сазнати како су се определили. Мишљење да нису имали мерљив утицај на изборима веома је натегнуто.
Забрињавајуће је то да, једноставно, нико нема појма куда то води. Како доносимо одлуке и колико су те одлуке уобличене технологијом, није нимало пренаглашено питање.
