Грозничави уметник Рафаело Санти, који је боловао од „једне врсте коронавируса”, преминуо је не рекавши својим лекарима да је тајно посећивао своје љубавнице током веома хладних ноћи, а то је довело до погрешне терапије, наводи се у новој студији о италијанском ренесансном мајстору сликарства.
Популарни мит је да је чувени сликар који је преминуо пре тачно 500 година, умро 1520. у 37. години од сифилиса јер је имао превише љубавница. Стручњаци ипак мисле да је Рафаело преминуо од друге инфекције. Рафаелову грозницу лечили су тада најбољи лекари Рима, које је лично послао папа у страху од губитка непроцењивог уметника, изјавио је Франс пресу историчар медицине Микеле Аугусто Рива.
Италијански сликар Ђорђо Вазари (1511-1574) који је писао о Рафаелу, навео је да ренесансни сликар није обавестио на време своје лекаре да је „често имао изласке по хладним ноћима када је посећивао љубавнице”. „Било је много хладно тог марта и вероватно је Рафаело добио упалу плућа”, рекао је Рива. Тадашњи лекари, који нису знали за те ноћне посете, утврдили су да је Рафаело имао грозницу „због вишка расположења и крви” и због тога су му дали терапију са пијавицама и пуштањем крви. Та терапија је додатно ослабила уметника, оценио је Рива.
Атинска школа (Wikipedia)
Историчар медицине је додао да су тадашњи лекари били свесни опасности терапије крварењем у лечењу инфективних болести, али су они уметника лечели на основу погрешних информација. Рива који је написао најновију студију о Рафаелу заједно са још три стручњака са универзитета у Милану, рекао је да је лекарска и грешка пацијената који није све рекао лекарима, допринела раној смрти уметника. У студији се наводи да је Рафаело умро од плућне болести која је веома слична данашњем корона вирусу.
Рафаело (1483-1520) који је уз Леонарда да Винчија и Микеланђела најзначајнији представник ренесансе, за 37 година живота оставио је ремек-дела сликарства. Међу њима су три фреске у Ватикану – „Атинска школа”, „Свети разговори” и „Поетика”, велике слике „Мадона под балдахином” и „Полагање у гроб”, а и низ слика посвећених Богородици од којих „Мадона са чешљугаром” и „Мадона у зеленом”. Сматра се изванредним портретистом, а његова техника је била инспирација за друге сликаре. Један од најпознатијих портрета је слика ренесансног писца и дипломате Балдасареа Kастиљонеа.
(Извор Б92)
