Комбинација неуронске мреже, огромних банака података и способности учења омогућава опонашање појединих људских способности. Вештачка интелигенција се већ користи при препознавању слика и језика, као и за извлачење логичких закључака, а научници сада покушавају да оду корак даље и томе придодају и морални избор.
Нова студија је, наиме, показала да неуронске мреже могу бити обучене да, приликом доношења одлука, репродукују људски морални компас, укључујући етичке вредности и полне предрасуде. Тим немачких научника је убацио велику количину текста у систем вештачке интелигенције како би га научио да уочи односе између различитих концепата. Ту су се нашли „Библија”, „Куран”, „Књига Мормома”, будистичка учења, устави 193 земље, књиге од 16. до 19. века и „Ројтерсове” вести објављене у периоду између 1987. и 2009. године, наводи се у студији објављеној у часопису „Границе вештачке интелигенције”.
„На то можете да гледате као на учење светске мапе. Идеја је да се две речи налазе близу једна друге на мапи уколико се често заједно користе. Тако да би, рецимо, ,убити’ и ,убиство’ била два суседна града, а ,љубав’ би био град далеко од њих”, појаснио је коаутор студије, др Киџдем Туран.
Преведено у реченице, када би поставили питање: „Да ли би требало да извршим убиство?”, очекивали бисмо да би ближи одговор био „Не, не би требало” него „Да, требало би”, навео је Туран. На тај начин можемо поставити било које питање и на основу удаљености прорачунати моралну склоност, односно разликовање оног што је добро од лошег, додао је он.
Научници су утврдили да је машина у стању да извуче контекст неког поступка приликом доношења одлуке. По извлачењу елемената предрасуда из базе података, мрежа названа „Машина за морални избор”, указала је да је погодније „убити време” него „убити људе” или да је прихватљивије имати пиштољ за лов на животиње, него на људе. Студија је показала и да су се моралне предрасуде временом мењале, па су се тако 1987. Године брак и родитељство нашли међу најпозитивнијим стварима. Међутим, њихова вредност бележи пад 2008-2009. године, када „одлазак на посао и у школу” добијају на важности.
Такође је указала и на присуство родног стереотипа у језику, показујући да су нека занимања више повезана са женама, а друга са мушкарцима. Слушкиња, конобарица и рецепционарка установљене су као „женски послови”, док се предузетници, судија и глумац повезују више са мушкарцима.
(Извор Спутњик)
