Kвалитет сна није само питање броја преспаваних сати, ноћни одмор на различите начине утиче на здравље. Нова студија повезала је једну фазу спавања са знатно мањим ризиком од више десетака болести, а то је брзо кретање очију (РЕМ фаза), пише Science Alert. Истраживачи с Медицинског факултета Kапитал у Kини анализирали су податке 95.559 учесника британског здравственог пројекта. Обрасци спавања праћени су седам дана помоћу уређаја на потиљку, а затим су упоређени с више од хиљаду здравствених стања. Посебно се издвојилла РЕМ фаза, у току које се највише сања и мождана активност сличи на будно стање. Сматра се да она помаже у учењу и развоју мозга. Студија је показала да је више РЕМ сна повезано с мањим ризиком од 83 различите болести, међу којима су затајење срца, Алцхајмерова болест, хипотензија и фибрилација атрија.
Открили су да су различите одлике сна у спрези са 156 здравствених исхода. Више дубоког сна, пак, повезано је с мањим ризиком од седам болести, међу којима су дијабетес типа 2 и Паркинсонова болест. С друге стране, неправилан ритам спавања је у вези с већим ризиком од три, а често буђење након што особа заспи с већим ризиком од шест болести. Истраживачи истичу да је спавање од шест до осам сати ноћу повезано с мањим ризиком од знатног броја болести. У поређењу с тим, краће од пет сати у вези је с већим ризиком од 37 болести. Анализирали су и удео РЕМ фазе у укупном сну. Показало се да позитивна веза није била само последица дужег спавања. Важно је напоменути да студија не доказује непосредну узрочно-последичну везу.
Иако су потребна додатна истраживања, научници верују да РЕМ фаза можда делује на другачије биолошке путеве спавања уопште, што би могло значити да има специфичне користи. Два кључна чиниоца који упливишу на количину РЕМ сна јесу укупно трајање спавања и континуитет. Поремећаји природног телесног ритма, стрес и алкохол могу негативно утицати на количину РЕМ сна, а она се с годинама ионако природно смањује. „Овај оквир омогућује идентификацију јасних образаца повезаности кроз више здравствених области и нуди разумевање тога како је спавање у стварном свету у спрези с ризиком од болести”, написали су истраживачи. У закључку студије, објављене у часопису PLOS Medicine, наводи се да оптималан сан доноси мерљиве здравствене предности: „Налази наглашавају да је сан у трајању од 6 до 8 сати повезан с повољнијом склопом спавања и мањим ризиком од болести, што омогућује нове увиде за превенцију и побољшање здравља”.
(Илустрација Unsplash)
(Индекс)
