Kvalitet sna nije samo pitanje broja prespavanih sati, noćni odmor na različite načine utiče na zdravlje. Nova studija povezala je jednu fazu spavanja sa znatno manjim rizikom od više desetaka bolesti, a to je brzo kretanje očiju (REM faza), piše Science Alert. Istraživači s Medicinskog fakulteta Kapital u Kini analizirali su podatke 95.559 učesnika britanskog zdravstvenog projekta. Obrasci spavanja praćeni su sedam dana pomoću uređaja na potiljku, a zatim su upoređeni s više od hiljadu zdravstvenih stanja. Posebno se izdvojilla REM faza, u toku koje se najviše sanja i moždana aktivnost sliči na budno stanje. Smatra se da ona pomaže u učenju i razvoju mozga. Studija je pokazala da je više REM sna povezano s manjim rizikom od 83 različite bolesti, među kojima su zatajenje srca, Alchajmerova bolest, hipotenzija i fibrilacija atrija.
Otkrili su da su različite odlike sna u sprezi sa 156 zdravstvenih ishoda. Više dubokog sna, pak, povezano je s manjim rizikom od sedam bolesti, među kojima su dijabetes tipa 2 i Parkinsonova bolest. S druge strane, nepravilan ritam spavanja je u vezi s većim rizikom od tri, a često buđenje nakon što osoba zaspi s većim rizikom od šest bolesti. Istraživači ističu da je spavanje od šest do osam sati noću povezano s manjim rizikom od znatnog broja bolesti. U poređenju s tim, kraće od pet sati u vezi je s većim rizikom od 37 bolesti. Analizirali su i udeo REM faze u ukupnom snu. Pokazalo se da pozitivna veza nije bila samo posledica dužeg spavanja. Važno je napomenuti da studija ne dokazuje neposrednu uzročno-posledičnu vezu.
Iako su potrebna dodatna istraživanja, naučnici veruju da REM faza možda deluje na drugačije biološke puteve spavanja uopšte, što bi moglo značiti da ima specifične koristi. Dva ključna činioca koji uplivišu na količinu REM sna jesu ukupno trajanje spavanja i kontinuitet. Poremećaji prirodnog telesnog ritma, stres i alkohol mogu negativno uticati na količinu REM sna, a ona se s godinama ionako prirodno smanjuje. „Ovaj okvir omogućuje identifikaciju jasnih obrazaca povezanosti kroz više zdravstvenih oblasti i nudi razumevanje toga kako je spavanje u stvarnom svetu u sprezi s rizikom od bolesti”, napisali su istraživači. U zaključku studije, objavljene u časopisu PLOS Medicine, navodi se da optimalan san donosi merljive zdravstvene prednosti: „Nalazi naglašavaju da je san u trajanju od 6 do 8 sati povezan s povoljnijom sklopom spavanja i manjim rizikom od bolesti, što omogućuje nove uvide za prevenciju i poboljšanje zdravlja”.
(Ilustracija Unsplash)
(Indeks)
