Prema novom istraživanju koje proučava posledice nuklearne katastrofe iz 2011. godine, brzo rastuća populacija hibridnih ili mutiranih svinja širi se napuštenim područjima u blizini nuklearne elektrane Fukušima Daiči u Japanu. Istraživači sa Univerziteta Fukušima i Univerziteta Hirosaki analizirali su DNK uzorke ovih mutiranih životinja i otkrili da su potomci nasledili ključne reproduktivne osobine domaćih svinja. Nesreću u Fukušimi izazvali su snažan zemljotres jačine 9,0 stepeni i cunami koji su pogodili severoistočni Japan u martu 2011. Katastrofa je prisilila oko 164.000 stanovnika da napuste područja pogođena radijacijom.
Domaće svinje su pobegle u obližnje šume, gde su se počele da se razmnožavaju sa autohtonim divljim svinjama. Za razliku od divljih, koje se obično razmnožavaju jednom godišnje, domaće mogu imati potomstvo cele godine. Naučnici kažu da je brži reproduktivni ciklus omogućio hibridnoj populaciji da se brzo uveća unutar napuštene zone pogođene radijacijom. „Iako se pretpostavljalo da ukrštanje podivljalih domaćih svinja i divljih svinja može doprineti rastu populacije, ova studija pokazuje da se brzi reproduktivni ciklus domaćih svinja nasleđuje majčinskom linijom”, rekao je Šingo Kaneko, profesor na Univerzitetu Fukušima. Studija navodi da je ukrštanje divljih i domaćih životinja sve veći globalni izazov za upravljanje divljim vrstama i očuvanje prirode, jer može poremetiti prirodne evolucione procese.
Da bolje razumeju hibridne svinje i njihove genetske osobine, naučnici su analizirali mitohondrijsku DNK koja se prenosi majčinskom linijom, zajedno s jedarskim genetskim markerima, kod 191 divlje i 10 domaćih svinja prikupljenih između 2015. i 2018. godine. „Pretpostavili smo da bi jedinstvena osobina domaćih svinja, brz reproduktivni ciklus cele godine, mogla biti ključ”, rekao je koautor studije dr Donovan Anderson sa Univerziteta Hirosaki. Istraživači su otkrili da su hibridne životinje pokazivale niže nivoe DNK domaćih svinja, što ukazuje da se ponovljenim ukrštanjem s divljim svinjama geni domaćih svinja polako razređuju, ali da se prednost brzog razmnožavanja ipak zadržava. „Želimo naglasiti da se ovaj mehanizam verovatno događa i u drugim delovima sveta gde se podivljale domaće svinje i divlje svinje međusobno ukrštaju”, dodao je Donovan Anderson. Hibridi su, takođe, nasledili sposobnost domaćih svinja da se češće razmnožavaju, što pomaže da se geni domaćih i divljih svinja brže šire kroz populaciju.
Podivljale svinje smatraju se jednom od najdestruktivnijih invazivnih vrsta na svetu jer uništavaju useve, stoku i ekosisteme. Prema podacima Američkog ministarstva poljoprivrede, saniranje štete koju uzrokuju košta 3,4 milijarde dolara godišnje samo u SAD. Istraživači kažu da bi slučaj Fukušime mogao pomoći službama za zaštitu divljih životinja da bolje razumeju kako se hibridne životinje šire i koliko se brzo njihove populacije mogu povećati pod odgovarajućim uslovima. „Razumevanjem da majčinske linije domaćih svinja ubrzavaju smenu generacija, vlasti mogu bolje predvideti rizik od eksplozije populacije”, istakao je Šingo Kaneko.
(Kliks)
