Научници су открили фосилне остатке големе звери налик на даждевњака са оштрим очњацима која је владала водама пре него што су стигли први диносаури. Животиња је стара отприлике 272 милиона година, преноси CBS. Налази су објављени у часопису Nature. Истраживачи су врсту назвали Gaiasia jennyae, по формацији Gai-as у Намибији, где је пронађен фосил, и Џени Клак, палеонтологу која је проучавала како су се кичмењаци селили из воде на копно. „Gaiasia jennyae била је знатно већа од човека и вероватно је живјела близу дна мочвара и језера. Ова врста је имала велику, равну главу, огромне очњаке и дивовске зубе”, рекао је Џејсон Пардо, постдокторанд NSF у Field Museum-у у Чикагу и један од водећих аутора студије.
Грабљивац је, по свему судећи, користио своју широку, плоснату главу и предње зубе да савлада и жваће плен. Лобања му је била дугачка око 60 центиметара. Фосилни остаци четири створења прикупљени пре десетак година су анализирани, укључујући делимичну лбању и кичму. Створење је постојало неких 40 милиона година пре него што су диносаури еволуирали. Иако је било водена животиња, могла се кретати споро копном. Врста је припадала надкласи тетрапода. То су четвороножним кичмењаци који су се пењали на копно прстима уместо перајима и еволуирали у водоземце, птице и сисаре, укључујући људе.
Већина раних фосила тетрапода потиче из врућих, праисторијских угљених мочвара дуж екватора на подручју данашње Северне Америке и Европе. Но, ови најновији остаци, који датирају пре отприлике 280 милиона година, пронађени су у данашњој Намибији, подручју у Африци што је некад било прекривено ледницима и ледом. „Чињеница да смо га пронашли на крајњем југу говори да је ту постојао екосистем који је могао подржати врло велике предаторе. Што више будемо тражили, могли бисмо пронаћи више одговора о тим главним животињским групама које проучавамо, попут предака сисара и модерних гмизаваца”, закључио је Џејсон Пардо.
(Илустрација Profimedia)
(Индекс)
