Teleskop Džejms Veb otkrio misteriozno telo koje kpluta međuzvezdanim prostorom. Ilustracija prikazuje kako bi moglo da izgleda s obzirom na dosadašnja saznanja istraživača. Telo planetarne mase, nazvano SIMP 0136, ima oko 13 puta veću masu od Jupitera, a nalazi se samo 20 svetlosnih godina od Zemlje. Takođe se okreće neverovatnom brzinom, dovršavajući punu rotaciju svakih 2,4 sata. Zahvaljujući detaljnim infracrvenim svetlosnim opažanjima, međunarodni tim istraživača uočio je znak2 „složenih atmosferskih značajki”, uključujući moguće slojeve oblaka i temperaturne promene u atmosferi, kako je detaljno objašnjeno u studiji koju su objavili u časopisu The Astrophysical Journal Letters.
Istraživači u svojem naučnom radu sugerišu da SIMP 0136 može imati mnogo zajedničkog s oblacima divova u Sunčevom sistemu poput Jupitera i Saturna, koji „takođe imaju višestruke slojeve oblaka i visoke vruće tačke” (s tim da ovo telo pluta kroz svemir bez zvezde, naravno). Astronomi ne isključuju mogućnost da je to smeđi patuljak, nebesko telo između planete i zvezde.
Najnovija istraživanja nadograđuju postojeća opažanja Nasinih svemirskih teleskopa Habl i Špicer. „Već smo znali da se svetlost menja, a bili smo uvereni da postoje mrljasti slojevi oblaka koji se rotiraju i nestaju iz vidokruga, pa se razvijaju tijekom vremena”, izjavila je glavna autorka i doktorandkinja sa Univerziteta u Bostonu, Allison Mekarti. „Takođe smo mislili da bi moglo biti temperaturnih varijacija, hemijskih reakcija i neke posledice auroralne aktivnosti koje uriču na svetlost, ali nismo bili sigurni.”
Bliski infracrveni spektrograf omogućio je naučnicima da posmatraju širi spektar infracrvenog svetla, što je dovelo do fascinantnih uvida. „Do sada smo imali samo mali deo bliskog infracrvenog spektra sa Habla, i nekoliko merenja svetlosti sa Špicera”, dodala je glavna istraživačica i docentkinja na Triniti koledžu u Dablinu, Johana Vos.
Istraživači su uporedili stotine detaljnih svetlosnih krivulja sa atmosferskim modelima da bi bolje razumeli kakva bi mogla biti atmosfera SIMP 0136. Otkrili su dokaze za mrljaste oblake i svietle vruće tačke, koje su možda povezane sa aurorama, daleko iznad oblaka. „Zamislite da gledate Zemlju izdaleka”, naglasio je naučnik sa Univerziteta u Bostonu i koautor Filip Mjuirhed. „Kad biste gledali svaku boju zasebno, videli biste različite uzorke koji vam govore nešto o njenoj površini i atmosferi, čak i da ne možete razaznati pojedine odlike. Plava bi se povećavala kako bi okeani ulazili u vidokrug. Promene u smeđoj i zelenoj boji rekle bi vam nešto o tlu i vegetaciji.”
Ostale svetlosne krivulje ukazuju na postojanje džepova ugljenmonoksida i ugljen-dioksida – ali još ostaje mnogo neodgovorenih pitanja. „Nismo do kraja shvatili hemijski deo zagonetke”, istakla je Vos. „Ali ovi rezultati su stvarno uzbudljivi jer nam pokazuju da bi se količine molekula poput metana i ugljen-dioksida mogle menjati s mesta na mesto i vremenom. Ako gledamo egzoplanetu i možemo dobiti samo jedno merenje, moramo uzeti u obzir da možda neće biti reprezentativno za celu planetu.”
(Ilustracija NASA)
(Indeks)
