Naučnici su prvi put precizno datirali fosilizovane ljuske jaja dinosaura. Otkriće, koje se odnosi na nalazište u kineskoj provinciji Hubei, moglo bi značajno unaprediti razumevanje ovih živorinja, navodi se u studiji upravo objavljenoj u časopisu Frontiers in Earth Science. Utvrđeno je da su jaja položena pre 86 miliona godina. „Postupak preciznog datiranja mineralnih kristala u ljuskama mogao bi biti revolucionaran”, izjavio je Stiv Brasat, paleontolog sa Univerziteta u Edinburgu, koji nije bio uključen u istraživanje. Dodao je da bi ova metoda „mogla pomoći da se konačno preciznije odredi starost mnogih dinosaura umesto oslanjanja na procenu na temelju vulkanskih stena iznad i ispod fosila.”
Paleontolozi su i ranije znali da fosilizovana jaja iz nalazišta Ćinglongšan potiču iz razdoblja gornje krede, koje je trajalo otprilike od pre 100 do pre 66 miliona godina. Međutim, uobičajene tehnike datiranja nisu dale pouzdane rezultate. Da su sedimentni slojevi oko jaja sadržali vulkanske stene, naučnici bi ih mogli iskoristiti za datiranje jer sadrže radioaktivne elemente koji se raspadaju postojanom brzinom. No takvih stena u Ćinglongšanu nema, što je znatno otežavalo posao. Prethodna istraživanja ograničila su starost fosila na razdoblje od 83 do 79 miliona godina, upoređujući obrasce magnetske polarizacije u stenama sa zapisima o povremenim promenama polariteta Zemljinog magnetskog polja.
Da bi dobili preciznije rezultate, istraživači su se okrenuli metodi uranijum-olovo (U-Pb). Ova tehnika meri raspad radioaktivnog uranijuma u olovo, što se događa ustaljevom brzinom, pa je primenjena na kalcit u fosilizovanoj ljuski koji sadrži uranijum. Datiranje rečenom metodom ranije se koristilo za vulkanske stene i kosti, ovo je prvi put da je uspešno primenjeno na jaja dinosaura. Naučnici su metodu nazvali svojevrsnim atomskim satom za fosile.
Ćinglongšan, prvi rezervat fosilizovanih jaja dinosaura u Kini, izuzetno je bogato nalazište. Uključuje presek slojeva stena debeo 15 metara s vrlo raznolikim jajima koja obuhvataju milione godina. „Raznolikost jaja dinosaura bila je veoma velika i brzo se obogaćivala tokom krede”, ističe koautor studije Bi Džao, paleontolog iz Instituta za geonauke Hubei. Za razumevanje tih evolucionih promena ključna je precizna starost fosila. Tim se usredsredio na jaja od kojih su neka ispunjena kalcitom, mineralom što u svoju kristalnu strukturu apsorbuje uranijum. Nakon što su uzeli četiri malena uzorka, pomoću lasera su oslobodili atome uranijuma i olova, a maseni spektrometar otkrio je njihove iznose. Proračuni su pokazali starost od 86 miliona godina, a to odgovara razdoblju globalnog zahlađenja pred kraj krede.
Džao je najavio da tim planira datiranje jaja iz različitih slojeva da bi sastavio evolucionu vremensku liniju vrsta koje su ih položile. Takođe želi da istraži druga nalazišta u srednjoj Kini da otkrije zašto su dinosauri birali baš to područje za polaganje, što bi moglo pomoći i u identifikaciji nepoznatih vrsta. „Ponekad sama spremnost da se isproba nešto novo može dovesti do neočekivanih otkrića”, zaključio je Džao.
(Ilustracija Bi Džao)
(Indeks)
