Једна врста слатководних ракова разграђује микропластику, али то није добра вест.
Ирски научници су открили да је једна врста сићушних слатководних ракова у стању да разгради микропластику на најситније честице за само неколико дана, што је много брже него што се до сада веровало и то их је забринуло. То значи да честице пластике микроскопске величине доспевају у ланац исхране на до сада непознат начин. До сада се веровало да се распад пластике у морима одвија углавном веома спорим процесима – механичким дејством таласа или пропадањем током дуготрајног излагања сунцу.
Међутим, научници са ирског Универзитета Корк су открили да су мајушни амфиподни ракови који живе у слатководним екосистемима, у стању да врло брзо разграде микропластику – комаде мање од пет милиметара за мање од 100 сати и претворе их у нанопластику, честице мање од једног микрометра. „Открили смо да су слатководни амфиподни ракови Gammarus duebeni за мање од четири дана у стању да уситне микропластику у различите облике и величине, укључујући и честице нанопластике”, наглашава руководилац пројекта, др Алисија Матеос-Карденас.
Мада ова врста ракова живи у ирским потоцима, они припадају већој породици бескичмењака који настањују слатководне екосистеме и океане у целом свету, тако да је ово откриће веома важно за разумевање утицаја који микропластика има на животну средину. Слатководни бескичмењаци уситњавају микропластику у склопу уобичајеног пробавног процеса, али ово није нужно добра вест када се ради о пластичном отпаду који загађује океане и водене токове, већ ирски научници сматрају да је ово откриће алармантно.
Овако сићушни, оку невидљиви остаци пластике могу доспети и у ћелије
Познато је да се микропластика задржава у пробавном систему птица и риба, али ово откриће указује на то да би мање честице нанопластике коју производи ова животињска врста, могле да продру и даље – у ћелије и ткива – а онда би било много теже предвидети последице њиховог таложења. „Ова врста бескичмењака је врло важна за екосистем јер је храна птицама и рибама. Зато се може очекивати да ће овако сићушни, оку невидљиви, остаци пластике доспети у ланац исхране. Сазнања из ове студије помоћиће да се схвати улога животиња у разградњи пластике у нашим водама, али без сумње је пторебно хитно спровести додатна истраживања како бисмо открили потпуни утицај тих честица на животну средину”, упозорава докторка Матеос-Карденас.
(Извор РТС)
