Постоји ли граница до које здрав човек може да живи?
Након што је недавно умрла француска часна сестра Лусил Рандон, старица из Шпаније Марија Бранијас Морера која има 115 година носи титулу најстарије особе на свету, по Гинисовој књизи рекорда. Француски природњак из 18. века Жорж-Луи Леклер, познат као гроф Де Бусон, сматрао је да би здрав човек могао максимално да доживи стоту. Од тада су напредак у медицини и бољи услови живота померили ту границу неколико деценија.
Нова прекретница постављена је 1995. када је Францускиња Жан Kалмон прославила 120. рођендан. Она је умрла две године касније са 122 године старости. И даље је званично сматрају најдуговечнијом особом која је икада живела. Према подацима Уједињених нација, 2021. је у свету било 593.000 људи старијих од сто година. Деценију раније стогодишњака је било 353.000. Очекује се да ће се број стогодишњака у наредних десет година више него удвостручити, сматра агенција Statisti.
Дакле, колико човек може да доживи? Научници се не слажу око тога, а неки сматрају да је животни век наше врсте строго биолошки ограничен. Генетичари су 2016. у часопису Nature објавили да није било побољшања у животном веку људи од касних 1990-их. Анализирајући глобалне демографске податке, утврдили су да се максимална животна доб смањила од смрти Kалмон, иако у свету живи више старијих.
„Закључили су да људски животни век има природну границу и да је дуговечност ограничена на око 115 година”, рекао је француски демограф Жан-Мари Робин за AFP. „Али ту хипотезу делом оспоравају многи демографи”, додао је овај стручњак за стогодишњаке у Медицинском истраживачком институту INSERM. Године 2018. истраживањем је утврђено да се стопа смртности, иако расте са животном доби, смањује после 85 година живота. Око 107 година смртности досеже врхунац од 50 до 60 одсто по години. „По тој претпоставци, ако имате 12 људи у од 110 година, шесторо ће доживети 111, троје 112 и тако даље”, објаснио је Робин.
Али што је више старијих од 110 година, такозваних суперстогодишњака, већи су изгледи да их неколико доживи рекордну старост. Ако имате 100 суперстогодишњака, пола ће доживети 111 година, а четвртина 112 година. Робин и његов тим ће ове године објавити истраживање које ће показати да стопа смртности наставља да расте после 105 година. Значи ли то да постоји граница дугог живота? „Медицинска открића ће се наставити, као и увек, и мало-помало здравље најстаријих ће се побољшати”, наговестио је он.
Други стручњаци су опрезни у прогнозама. „За сада не постоји дефинитиван одговор”, сматра Франс Месл, демографкиња у Институту за демографска истраживања (INED). „Чак и ако их је више, број људи који доживе јако дубоку старост и даље је прилично мали и ми још не можемо изнети значајну статистичку процену.” И наравно, будућа медицинска открића могла би ускоро променити све што знамо о смрти. Ерик Буланжер, француски лекар који се специјализовао за старије, рекао је да би „генетичка манипулација” могла да омогући да неки љдоживе 140 или чак 150 година.
(Н1)
