Веома мали број људи доживи 100 година, а научници су одговорили који је услов да неко прослави троцифрени рођендан.
Само 0,27 одсто људи у САД имало је 100 или више година у 2021, али се број стогодишњака у последњих 20 година удвостручио, показују подаци Уједињених нација. Како све више људи доживљава стоти рођендан, научници са Бостонског универзитета и из Тафтовог медицинског центра анализирали су ДНК и начин живота седам стогодишњака да одговоре на питање шта је потребно да би се живело сто година.
Проучавали смо периферне мононуклеарне ћелије крви испитаника, широку категорију имуних ћелија у крви. Открили су да стогодишњаци имају високо функционалан имуни систем који им омогућава да се одбране и опораве од бројних болести, наводи се у студији објављеној у часопису eBioMedicine. „Направили смо највећу базу података о стогодишњацима која нам је омогућила да дефинишемо јединствене карактеристике те популације”, каже Стефано Монти, професор медицине на Бостонском универзитету, један од водећих аутора студије.
Способност појединца да се прилагоди и одговори новим инфекцијама обично опада с годинама, јер имуни систем слаби. Нова студија открила је да стогодишњаци имају измењену композицију имуних ћелија. „Имуни профили које смо посматрали код стогодишњака потврђују дугу историју изложености инфекцијама и капацитет за опоравак, што потврђује хипотезу да стогодишњаци имају увећане факторе за опоравак од инфекција”, истиче Паола Себастијани, директорка Тафтовог центра за квантитативне методе и науку о подацима.
Студија показује да се пропорција лимфоцита (белих крвних зрнаца) у периферним мононуклеарним ћелијама крви смањује с годинама, у поређењу са младим људима, али се одиграва и значајна промена у композицији. Научници су истакли да се дешавају промене у мијелоидним ћелијама, који потичу из костне сржи. „Стогодишњаци и њихова изузетна дуговечност дају путоказ за то како бисмо могли да живимо продуктивније и здравије животе. Надамо се да ћемо наставити да изучавамо све што можемо о отпорности према болестима и продужетку људског живота”, објашњава Џорџ Марфи, професор медицине на Бостонском универзитету и један од аутора студије.
(Спутњик)
