Veoma mali broj ljudi doživi 100 godina, a naučnici su odgovorili koji je uslov da neko proslavi trocifreni rođendan.
Samo 0,27 odsto ljudi u SAD imalo je 100 ili više godina u 2021, ali se broj stogodišnjaka u poslednjih 20 godina udvostručio, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija. Kako sve više ljudi doživljava stoti rođendan, naučnici sa Bostonskog univerziteta i iz Taftovog medicinskog centra analizirali su DNK i način života sedam stogodišnjaka da odgovore na pitanje šta je potrebno da bi se živelo sto godina.
Proučavali smo periferne mononuklearne ćelije krvi ispitanika, široku kategoriju imunih ćelija u krvi. Otkrili su da stogodišnjaci imaju visoko funkcionalan imuni sistem koji im omogućava da se odbrane i oporave od brojnih bolesti, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu eBioMedicine.„Napravili smo najveću bazu podataka o stogodišnjacima koja nam je omogućila da definišemo jedinstvene karakteristike te populacije”, kaže Stefano Monti, profesor medicine na Bostonskom univerzitetu, jedan od vodećih autora studije.
Sposobnost pojedinca da se prilagodi i odgovori novim infekcijama obično opada s godinama, jer imuni sistem slabi. Nova studija otkrila je da stogodišnjaci imaju izmenjenu kompoziciju imunih ćelija.„Imuni profili koje smo posmatrali kod stogodišnjaka potvrđuju dugu istoriju izloženosti infekcijama i kapacitet za oporavak, što potvrđuje hipotezu da stogodišnjaci imaju uvećane faktore za oporavak od infekcija”, ističe Paola Sebastijani, direktorka Taftovog centra za kvantitativne metode i nauku o podacima.
Studija pokazuje da se proporcija limfocita (belih krvnih zrnaca) u perifernim mononuklearnim ćelijama krvi smanjuje s godinama, u poređenju sa mladim ljudima, ali se odigrava i značajna promena u kompoziciji.Naučnici su istakli da se dešavaju promene u mijeloidnim ćelijama, koji potiču iz kostne srži.„Stogodišnjaci i njihova izuzetna dugovečnost daju putokaz za to kako bismo mogli da živimo produktivnije i zdravije živote. Nadamo se da ćemo nastaviti da izučavamo sve što možemo o otpornosti prema bolestima i produžetku ljudskog života”, objašnjava Džordž Marfi, profesor medicine na Bostonskom univerzitetu i jedan od autora studije.
(Sputnjik)
