НАЈРАНИЈА ЋИРИЛИЦА

Један од најранијих ћириличних натписа исписан је на амајлији из 10. века. Амајлију са ћириличним натписом пронашли су археолози у Бугарској из времена цара Симеона Великог. У утврђењу Балак Дере код села Хухла, општина Ивајловград, откривена је оловна амајлија са натписом на ћирилици рекао је Ивајло Kанев, члан археолошког тима Народног историјског музеја, за БТА. Плочица је била пресавијене по средини, а накнадно је откривен натпис. Истраживачи су је пажљиво расклопили и пронашли дугачак старобугарски ћирилични натпис, седам редова на унутрашњој и четири на спољашњој страни плоче.

Амајлија од оловне плоче датује се у првој половини 10. века. То је такозвано златно доба цара Симеона Првог (893-927). Симеон Велики био је бугарски кнез и цар. Владао је током првог Бугарског царства. Многи историчари га сматрају највећим бугарским владаром у историји. Водио је успешне ратове против Византије. Према мишљењу стручњака правопис личи на списе углавном из данашње североисточне Бугарске, где се налазила Симеонова престоница Преслав. За разлику од до сада познатих налаза, овај је необичан по канонском звучању текста који носи, а и по успешном дешифровању имена молитеља, Никола и Павел.

Све наведено стављено у контекст археолошког окружења даје научницима разлог за претпоставку да су открили један од најранијих до сада познатих ћириличних текстова. Географски најближи слични артефакти, односно старобугарски ћирилични натписи, јесу две амајлије из 10-11. века пронађене на подручју Kрџалија и Хаскова. Према Ивајлу Kаневу, у Балак Дереу је током похода цара Симеона на Цариград био бугарски гарнизон, а оловна амајлија је припадала његовим ратницима.

(Илустрација Ivaylo Kanev/Team Photo)

(Све о археологији)