У бесконачно великој-распростртој, васиони униформно позадинско зрачење је униформно нулте величине. У бесконачно малој-спрегнутој васиони униформно позадинско зрачење је униформно бесконачно велико.
Стеван Бошњак
1. Униформно позадинско зрачење (даљe УПЗ) васионе (у овом добу око 2,735 степена Келвина) нема никакве везе са изманипулисано измишљеним Великим праском (Big bang), већ са просечном густином васионе.
2. УПЗ је последица геометрије васионе, с једне стране – било да васиону геометријски посматрамо као сферу или куб бесконачне величине (V=4/3r3π , V=a3), и просечне густине као односа постојеће космичке масе и волумена космоса (ρ=m/V), д друге стране.
3. Закључујем да је, стога, у бесконачно великој-распростртој, васиони УПЗ униформно нулте величине.
4. У бесконачно малој-спрегнутој васиони је УПЗ униформно бесконачно велико.
5. Тренутно је стање такво да ова васиона има просечну густину од око 10-28 грама по кубном сантиметру, а последично и УПЗ=2,735 0K.
5. УПЗ је функција густине васионе [УПЗ=f(ρ), уопштено: XK0=f (Yρ)] и мења се у складу са њом у управном односу: кад се густина васионе повећа, повећа се и УПЗ и обратно. Зато би у васиони нултог полупречника густина и УПЗ били бесконачно велики, а у васиони бесконачно великог полупречника би и густина и УПЗ тежили нултој вредности.
Прилог (►новоуведени симбол за коресподенцију):
2,735 0K ►10-28gr/cm3 (Садашња физичка васиона);
0 0K►10-∞gr/cm3=1/10∞…→0 (Бесконачно велика васиона);
∞ 0K►10∞gr/cm3→∞ (Бесконачно мала васиона);
X 0K►10Ygr/cm3 (Све могуће физичке васионе између 0 и ∞);
X 0K►Yρ;
*ρ=m/V.
Математичкој поезији дозвољено је и ово:
2,735 0K =10-28 gr/cm3;
0 0K=10-∞gr/cm3;
∞ 0K=10∞gr/cm3.
Претпоставимо доба васионе у ком је УПЗ=10=101 Келвина. У складу с горе реченим тада ће и густина васионе бити сразмерна: 101K=Xgr/cm3
Узмемо сразмеру:
2,735 0K : 10-28gr/cm3;
101K : Xgr/cm3;
→ 2,7350K Xgr/cm3=10-28gr/cm3101K;
X=10-27gr/cm3/2,735.
↓
…
↓
Овај низ можемо по вољи настављати и ка инфимуму и ка супремуму физичких светова и кроз непојамно далеке ковитлаце сила ван нас и оних у огњишту нашег самопосматрајућег бића, али ће УПЗ увек бити линеарна функција (функција са пропорционалним прираштајима) густине (ρ) физичке васионе, последица односа масе и простора у физичкој васиони (m/V), никакав ултимативни чин креације, већ бескрајна трансформација материје и нагоре и надоле, дијалектичка струја постојања која се објашњава Окамовом оштрицом кремените логике, не терминима креације Ex nihilo ihil.
Ако Бога тражимо, он је на сасвим другом месту.
