ИМПЕРИЈА ХЕМИЈА

„АЈФОН 6”, СМЕСА ЈЕДИЊЕЊА

985 pregleda

Према лабораторијској анализи, 129 грама тежак мобилни телефон садржи 30 елемената. Највећи је удео алуминијума (26 тежинских процената), потом угљеника (15,5), кисеоника (14,5), железа (14,4), силицијума (6,3), све до 11 елемената на крају, са садржајем испод 0,1 одсто, где се налази и злато у јако малој количини (0,01).

Проф. др Драган Ускоковић

Последњих дана протекле године обзнањено је да је „Еплов” паметни телефон „ајфон” далеко  најпродаванији уређај у 2017. години. Развијен у Kалифорнији, производен у Kини, он показује сву сложеност пута до светског врха, коме се треба дивити.

У једној истразивачкој лабораторији је, у име науке, урађено нешто незамисливо до сада. Научници су разбили „ајфон 6”, 55 килограма тешким чекићем, затим комадиће уситнили у индустријском блендеру, потом их у високоенергетском планетарном млину прерадили у фини прах и напослетку различитим поступцима анализирали елементарни састав смесе.

Према лабораторијској анализи, 129 грама тежак мобилни телефон садржи 30 елемената. Највећи је удео алуминијума (26 тежинских процената), потом угљеника (15,5), кисеоника (14,5), железа (14,4), силицијума (6,3), све до 11 елемената на крају, са садржајем испод 0,1 одсто, где се налази и злато у јако малој количини (0,01). Када бисте завирили унутра, видели бисте цео механизам различитих делова међусобно повезаних од низа материјала и састојака, сваки са одређеном улогом, а све заједно да би се справи обезбедио беспрекоран рад.

Различита једињења елемената ретких
земаља користе се у малим количинама
као додаци стаклу да би екран имао
атрактиван изглед, а исто тако да би
се смањило продирање ултраљубичасте
светлости у телефон.

Приписујући сваком од елемената одговарајућу намену, утврђено је да леп изглед екрана потиче од алумосиликатног стакла, смесе алуминијум-оксида и силицијум-диоксида, која садржи калијум-оксид за побољшање механичких особина да би издржао јаке ударце при паду. Танак транспарентни филм индијум-калај-оксида, којим је стакло обложено, проводи електрицитет, што омогућује да екран реагује на додир.

Отпоран на ударце (Википедија)

Различита једињења елемената ретких земаља користе се у малим количинама као додаци стаклу да би екран имао атрактиван изглед, а исто тако да би се смањило продирање ултраљубичасте светлости у телефон. Бакар је употребљен за спојеве, а злато, сребро и бакар су главни метали у изради микроелектронских компоненти. Тантал је кључни састојак микрокондензатора, док се никл налази у микрофонима и другим електричним проводницима.

Смеса праха „ајфона” уситњеног из
700 долара вредног уређаја има тржишну
вредност хемијских елемената који га
чине од само 1,03 долара, што је
вероватно највећа несразмера икад
остварена код неке направе.

Легуре са празеодијумом, гадолинијумом и неодимијумом употребљене су за израду магнета у звуцницима и микрофонима, а исто тако и за израду вибрационе јединице. Kалај и олово се налазе у лемовима за спајање компоненти. Силицијум и силицијум-оксид се користе у микрочиповима који представљају „мозак” уређаја. И на крају литијум-јонске батерије су од литијума, кобалт-оксида и графита (угљеник), са кућиштем од алуминијума, као и за цео „ајфон”.

Смеса праха „ајфона” уситњеног из 700 долара вредног уређаја има тржишну вредност хемијских елемената који га чине од само 1,03 долара, што је вероватно највећа несразмера икад остварена код неке направе. Ова пропорција одражава и два односа вредности: производа и сировина и тежине уређаја и количине ископаних сировина, које су пречишћене и обрађене најчешће најсавременијим технолошким поступцима. Укључујући контролисано наношење е атомских слојева да би се добиле компоненте са утврђеним својствима.

Коло Рико (Википедија)

Kомплетна рачуница показује да је за производњу милијарду „ајфона”, колико их је продато до краја 2016. године, било потребно извадити из земље 36 милиона тона руде. Снабдевања „Епла” сировинама било је предмет разних инсинуација, с обзиром да су добављане из врло сиромашних земаља, попут Боливије, Kонга и покрајине Унутрашња Монголија у Кини.

Коро Рико је рудник у Боливији, стар више од 500 година, и важна карика у снабдевању поменуте компаније многим металима (сребро, олово, калај и цинк). Налази се изнад старог града у Потоси, дубоко у планини „избушеној као швајцарски сир”, коју сликовито називају „планина која једе људе”. Кобалт и тантал се допремају из Демократске Републике Kонго која располаже са 70 посто процењених светских резерви и већ сада држи 60 одсто светске производње .

Стотине „ајфонових” делова изискују одговарајуће метале из групе ретких земаља. Процењује се да Kина, укључујући покрајину Унутрашњу Монголију, производи 95 процената светске продукције. Углавном стижу из града Баотоуа, другог по величини у овој покрајиним који је доживео процват управо захваљујући чињеници да чини 45 постотака светске производње.

„Ајфон” представља изузетно високотехнолошко достигнуће, са обиљем иновација од којих многе нису сасвим јасне ни највећим познаваоцима информатичке технологије. Иако се често приписује ИТ сектору, ова справа никада не би могла остварити толики успех без кључних истраживачких продора у науци о материјалима и нанотехнологији.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар