IMPERIJA HEMIJA

„AJFON 6”, SMESA JEDINJENJA

Ispitivanje telefona (Vikipedija)

Prema laboratorijskoj analizi, 129 grama težak mobilni telefon sadrži 30 elemenata. Najveći je udeo aluminijuma (26 težinskih procenata), potom ugljenika (15,5), kiseonika (14,5), železa (14,4), silicijuma (6,3), sve do 11 elemenata na kraju, sa sadržajem ispod 0,1 odsto, gde se nalazi i zlato u jako maloj količini (0,01).

Prof. dr Dragan Uskoković

Poslednjih dana protekle godine obznanjeno je da je „Eplov” pametni telefon „ajfon” daleko  najprodavaniji uređaj u 2017. godini. Razvijen u Kaliforniji, proizvoden u Kini, on pokazuje svu složenost puta do svetskog vrha, kome se treba diviti.

U jednoj istrazivačkoj laboratoriji je, u ime nauke, urađeno nešto nezamislivo do sada. Naučnici su razbili „ajfon 6”, 55 kilograma teškim čekićem, zatim komadiće usitnili u industrijskom blenderu, potom ih u visokoenergetskom planetarnom mlinu preradili u fini prah i naposletku različitim postupcima analizirali elementarni sastav smese.

Prema laboratorijskoj analizi, 129 grama težak mobilni telefon sadrži 30 elemenata. Najveći je udeo aluminijuma (26 težinskih procenata), potom ugljenika (15,5), kiseonika (14,5), železa (14,4), silicijuma (6,3), sve do 11 elemenata na kraju, sa sadržajem ispod 0,1 odsto, gde se nalazi i zlato u jako maloj količini (0,01). Kada biste zavirili unutra, videli biste ceo mehanizam različitih delova međusobno povezanih od niza materijala i sastojaka, svaki sa određenom ulogom, a sve zajedno da bi se spravi obezbedio besprekoran rad.

Različita jedinjenja elemenata retkih
zemalja koriste se u malim količinama
kao dodaci staklu da bi ekran imao
atraktivan izgled, a isto tako da bi
se smanjilo prodiranje ultraljubičaste
svetlosti u telefon.

Pripisujući svakom od elemenata odgovarajuću namenu, utvrđeno je da lep izgled ekrana potiče od alumosilikatnog stakla, smese aluminijum-oksida i silicijum-dioksida, koja sadrži kalijum-oksid za poboljšanje mehaničkih osobina da bi izdržao jake udarce pri padu. Tanak transparentni film indijum-kalaj-oksida, kojim je staklo obloženo, provodi elektricitet, što omogućuje da ekran reaguje na dodir.

Otporan na udarce (Vikipedija)

Različita jedinjenja elemenata retkih zemalja koriste se u malim količinama kao dodaci staklu da bi ekran imao atraktivan izgled, a isto tako da bi se smanjilo prodiranje ultraljubičaste svetlosti u telefon. Bakar je upotrebljen za spojeve, a zlato, srebro i bakar su glavni metali u izradi mikroelektronskih komponenti. Tantal je ključni sastojak mikrokondenzatora, dok se nikl nalazi u mikrofonima i drugim električnim provodnicima.

Smesa praha „ajfona” usitnjenog iz
700 dolara vrednog uređaja ima tržišnu
vrednost hemijskih elemenata koji ga
čine od samo 1,03 dolara, što je
verovatno najveća nesrazmera ikad
ostvarena kod neke naprave.

Legure sa prazeodijumom, gadolinijumom i neodimijumom upotrebljene su za izradu magneta u zvucnicima i mikrofonima, a isto tako i za izradu vibracione jedinice. Kalaj i olovo se nalaze u lemovima za spajanje komponenti. Silicijum i silicijum-oksid se koriste u mikročipovima koji predstavljaju „mozak” uređaja. I na kraju litijum-jonske baterije su od litijuma, kobalt-oksida i grafita (ugljenik), sa kućištem od aluminijuma, kao i za ceo „ajfon”.

Smesa praha „ajfona” usitnjenog iz 700 dolara vrednog uređaja ima tržišnu vrednost hemijskih elemenata koji ga čine od samo 1,03 dolara, što je verovatno najveća nesrazmera ikad ostvarena kod neke naprave. Ova proporcija odražava i dva odnosa vrednosti: proizvoda i sirovina i težine uređaja i količine iskopanih sirovina, koje su prečišćene i obrađene najčešće najsavremenijim tehnološkim postupcima. Uključujući kontrolisano nanošenje e atomskih slojeva da bi se dobile komponente sa utvrđenim svojstvima.

Kolo Riko (Vikipedija)

Kompletna računica pokazuje da je za proizvodnju milijardu „ajfona”, koliko ih je prodato do kraja 2016. godine, bilo potrebno izvaditi iz zemlje 36 miliona tona rude. Snabdevanja „Epla” sirovinama bilo je predmet raznih insinuacija, s obzirom da su dobavljane iz vrlo siromašnih zemalja, poput Bolivije, Konga i pokrajine Unutrašnja Mongolija u Kini.

Koro Riko je rudnik u Boliviji, star više od 500 godina, i važna karika u snabdevanju pomenute kompanije mnogim metalima (srebro, olovo, kalaj i cink). Nalazi se iznad starog grada u Potosi, duboko u planini „izbušenoj kao švajcarski sir”, koju slikovito nazivaju „planina koja jede ljude”. Kobalt i tantal se dopremaju iz Demokratske Republike Kongo koja raspolaže sa 70 posto procenjenih svetskih rezervi i već sada drži 60 odsto svetske proizvodnje .

Stotine „ajfonovih” delova iziskuju odgovarajuće metale iz grupe retkih zemalja. Procenjuje se da Kina, uključujući pokrajinu Unutrašnju Mongoliju, proizvodi 95 procenata svetske produkcije. Uglavnom stižu iz grada Baotoua, drugog po veličini u ovoj pokrajinim koji je doživeo procvat upravo zahvaljujući činjenici da čini 45 postotaka svetske proizvodnje.

„Ajfon” predstavlja izuzetno visokotehnološko dostignuće, sa obiljem inovacija od kojih mnoge nisu sasvim jasne ni najvećim poznavaocima informatičke tehnologije. Iako se često pripisuje IT sektoru, ova sprava nikada ne bi mogla ostvariti toliki uspeh bez ključnih istraživačkih prodora u nauci o materijalima i nanotehnologiji.

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar