Гренландски морски пси су сада најдуговечнији познати кичмењаци на Земљи.
Истраживачи су користили радиокарбонско датирање очних протеина да би утврдили старост 28 гренландских ајкула и проценили да је једна женка била стара око 400 година. Бивши рекордер у кичмењацима био је гренландски кит за који се процењује да је стар 211 година. Пливају хладним водама Арктика и северног Атлантика толико споро да су зарадиле надимак „ајкуле спавалице”.
Гренландске ајкуле су огромне и могу нарасти до 5 метара у дужину. Ипак, расту само 1 центиметар годишње. Могу се наћи како полако пливају, у хладним, дубоким водама северног Атлантика. Тим верује да животиње достижу сексуалну зрелост тек када су дугачке 4 метра. А са овим новим, веома дугим распоном старости, сугерише да се то неће догодити све док животиње не буду старе око 150 година.
Истраживање је делимично омогућено тестовима атмосферског термонуклеарног оружја спроведеним током 1960-их, који су ослободили огромне количине радиокарбона који су потом апсорбовали организми у океанским екосистемима. Ајкуле које су показивале доказе повишеног радиоугљеника у језгру очног ткива рођене су након такозваног „пулса бомбе” (изненадно повећање угљеника-14 у Земљиној атмосфери због стотина тестирања надземних нуклеарних бомби која су почела 1945. и интензивирала се од 1950. до 1963. године) и биле су млађе од 50 година, док су ајкуле са нижим нивоом радиокарбона рођене пре тога и имале су на најмање 50 година или више, написали су аутори студије.
Научници су затим израчунали распон старости за старије ајкуле на основу њихове величине и претходних података о величини гренландских ајкула при рођењу и стопама раста риба. Према резултатима анализе – која има стопу вероватноц́е од око 95 одсто – ајкуле су биле старе најмање 272 године, а могле би да буду и до 512 година (!) са 390 година као највероватније просечним животом распон, према Нилсену. Али зашто гренландске ајкуле живе тако дуго?
Дуговечност се, заправо, приписује њиховом веома спором метаболизму и хладним водама у којима живе. Делови фока пронађени су у њиховим стомакима, али се ајкуле крећу тако споро да су стручњаци сугерисали да су фоке сигурно спавале или су већ биле мртве када су их појеле. Што спорије идете, дуже ћете постојати.
(Илустрација Dive Magazine)
(Астрономсаки магазин)
