Десетогодишње истраживање Калифорнијског универзитета усмерено на понашање и миграцију ајкула указало је на мању врсту ајкуле чекићаре која је у стању да преживи и размножава се хранећи се морском травом и биљкама са морског дна, упркос томе што се сматрало да се искључиво храни месом.
Студија коју води др Саманта из Института за биологију мора испитивала је врсту садржаја у пробавном систему ухваћених грабљивица. На опште изненађење научне заједнице, више од 60 процената чинио је биљни садржај. Да би се до краја разјаснило да ли су ухваћене чекићаре случајно прогутале морску траву или то спада у њихов редован јеловник, истраживачи су их три недеље хранили дајући им 90 процената биљне хране и десет процената хране животињског порекла.
Каснији тестови крви доказали су да су те ајкуле заиста у стању да варе морско биље у склопу редовне исхране. У крви је пронађен ензим бета-глукозидазе који је у стању да разложи целулозу. Запажено је да јединке те подврсте чекићара, чија су станишта махом уз обалу Пацифика, имају исту структуру дигестивног тракта као и њихови много познатији, већи рођаци који живе на већим дубинама и хране се искључиво месом.
Резултати су објављени на годишњем састанку Друштва интегративне и компаративне биологије у Калифорнији, на коме је др Ли са колегама изнела став да ваља преиспитати улогу мањих рођака ајкула чекићара у одржавању екосистема приобаља, будући да је студија довела у питање њихов начин исхране и преживљавања.
(Наташа Гоати, РТС)
