Таква идеја за неке животињске врсте не постоји: Kако оне онда бирају вође?
Опстанак врста међу животињама, често зависи од одлука вође. Али он не мора нужно да буде: највећи, најснажнији и најагресивнији. Људи нису једини који су способни да бирају своје вође. Ако застанемо на тренутак и осмотримо природу, видећемо гомилу примера међу животињама које су започеле са овим праксама пре него што је Homo sapiens и постојао. Штавише, не ради се ни о одређеним врстама или породицама, већ различитим гранама еволуционог стабла – од инсеката до примата. Kада је настала идеја о алфа мужјацима?
Идеја о алфа мужјацима дубоко је прожела друштво. Овај концепт вође настао је 1947. године, након објављивања књиге Рудолфа Шенкела „Студије експресије код вукова”. Иако Шенкел не говори директно о алфа мужјацима, у овој књизи се детаљно проучава понашање чопора у заточеништву у зоолошком врту у Базелу – међу којима је постојао пар вођа који су доминирали остатком групе.
(Pixabay)
Сама књига није била посебно релевантна за ширу јавност, али је утицала на каснија проучавања. 23 године касније, 1970. године, етолог познат као Л. Дејвид Меш објавио је преглед свих тадашњих сазнања о понашању вука, као и својих студија, у књизи „Вук: екологија и понашање угрожене врсте”. Неочекивано интересовање јавности за ову тему омогућило је да постане бестселер и помогло је популаризацији идеје о алфа мужјаку. Из непознатог разлога, идеја о алфа женки се није раширила.
Након успеха, Меш је наставио да проучава понашање вукова напреднијим техникама. И што је више учио, све више је био ужаснут грешком коју је направио. Динамика која је уочена код вукова у заточеништву била је последица затварања јединки у ограниченом просотру. У овим срединама немогуће је проучавати понашање животиња, јер би то било еквивалентно извођењу општих закључака о људском понашању након што су се 4 човека закључала у лифт – доживотно. У дивљини чопор вукова се обично састоји од родитеља и њихових младунаца, тако да су водећи пар обично мужјак и женка који се размножавају.
Запажања о друштвеној стратификацији у хијерархији горила и шимпанзи показују да групама генерално доминира вођа који диктира све – од места где се настањују до места где се размножавају. Овај мужјак може бити најјачи и најнасилнији, али то није неопходан услов. У ствари, ако се вођа понаша превише тирански, то повећава шансе да се остали чланови групе окрену против њега.
Из тог разлога, Дејвид Меш је постао највећи противник идеје коју је популаризовао. Међутим, једно је преиспитати научна сазнања, а друго изборити се против идеје која је наметнута друштву и дубоко укорењена у истом. Kако животиње бирају свог вођу? Kао што смо видели, у случају вукова вође су родитељи. Али шта је са другим животињама?
Изгледа да ни врсте нама најсличније, попут шимпанзи или горила, нису заобишле идеју о алфа мужјаку. Међутим, ствари код њих су мало другачије у односу на оно како ми постматрамо ствари. Запажања о друштвеној стратификацији у хијерархији горила и шимпанзи показују да групама генерално доминира вођа који диктира све – од места где се настањују до места где се размножавају. Овај мужјак може бити најјачи и најнасилнији, али то није неопходан услов. У ствари, ако се вођа понаша превише тирански, то повећава шансе да се остали чланови групе окрену против њега.
Kада шимпанза изгуби моћ, то најчешће значи да ће завршити прогнана из групе, али има и извештаја о најмање десетак случајева у којима је исход био много насилнији и где су остали чланови окончали живот бившег вође. Из тог разлога, често се дешава да међу приматима на крају лидери буду они који нису најјачи, али су својим деловањем створили мир и слогу.
Kод других врста, као што су слонови и орке, вођа је обично најстарија женка, јер је она та која најбоље познаје терен и интересантна места, као што су рибарска подручја или плодни пашњаци. У овим матријархалним друштвима, женке деле своју мудрост са млађим потомцима и стога су најважнији чланови групе када је опстанак у питању.
Kод неких врста, као што су пегаве хијене, моћ би се могла упоредити са монархијом, јер будуће вође одређују пол или лоза. Али код других, критеријуми за одабир вође могу бити различити, као што је случај са неким рибама, где ће чланови пратити најатрактивнији примерак.
(Национална географија)
