DARVINOVA NIT

ALFA MUŽJAK (NE)POSTOJI

193 pregleda
Shutterstock

Takva ideja za neke životinjske vrste ne postoji: Kako one onda biraju vođe?

Opstanak vrsta među životinjama, često zavisi od odluka vođe. Ali on ne mora nužno da bude: najveći, najsnažniji i najagresivniji.Ljudi nisu jedini koji su sposobni da biraju svoje vođe. Ako zastanemo na trenutak i osmotrimo prirodu, videćemo gomilu primera među životinjama koje su započele sa ovim praksama pre nego što je Homo sapiens i postojao. Štaviše, ne radi se ni o određenim vrstama ili porodicama, već različitim granama evolucionog stabla – od insekata do primata.Kada je nastala ideja o alfa mužjacima?

Ideja o alfa mužjacima duboko je prožela društvo. Ovaj koncept vođe nastao je 1947. godine, nakon objavljivanja knjige Rudolfa Šenkela Studije ekspresije kod vukova”. Iako Šenkel ne govori direktno o alfa mužjacima, u ovoj knjizi se detaljno proučava ponašanje čopora u zatočeništvu u zoološkom vrtu u Bazelu – među kojima je postojao par vođa koji su dominirali ostatkom grupe.

(Pixabay)

Sama knjiga nije bila posebno relevantna za širu javnost, ali je uticala na kasnija proučavanja. 23 godine kasnije, 1970. godine, etolog poznat kao L. Dejvid Meš objavio je pregled svih tadašnjih saznanja o ponašanju vuka, kao i svojih studija, u knjizi Vuk: ekologija i ponašanje ugrožene vrste”. Neočekivano interesovanje javnosti za ovu temu omogućilo je da postane bestseler i pomoglo je popularizaciji ideje o alfa mužjaku. Iz nepoznatog razloga, ideja o alfa ženki se nije raširila.

Nakon uspeha, Meš je nastavio da proučava ponašanje vukova naprednijim tehnikama. I što je više učio, sve više je bio užasnut greškom koju je napravio.Dinamika koja je uočena kod vukova u zatočeništvu bila je posledica zatvaranja jedinki u ograničenom prosotru. U ovim sredinama nemoguće je proučavati ponašanje životinja, jer bi to bilo ekvivalentno izvođenju opštih zaključaka o ljudskom ponašanju nakon što su se 4 čoveka zaključala u lift – doživotno. U divljini čopor vukova se obično sastoji od roditelja i njihovih mladunaca, tako da su vodeći par obično mužjak i ženka koji se razmnožavaju.

Zapažanja o društvenoj stratifikaciji u hijerarhiji gorila i šimpanzi pokazuju da grupama generalno dominira vođa koji diktira sve – od mesta gde se nastanjuju do mesta gde se razmnožavaju. Ovaj mužjak može biti najjači i najnasilniji, ali to nije neophodan uslov. U stvari, ako se vođa ponaša previše tiranski, to povećava šanse da se ostali članovi grupe okrenu protiv njega.

Iz tog razloga, Dejvid Meš je postao najveći protivnik ideje koju je popularizovao. Međutim, jedno je preispitati naučna saznanja, a drugo izboriti se protiv ideje koja je nametnuta društvu i duboko ukorenjena u istom.Kako životinje biraju svog vođu?Kao što smo videli, u slučaju vukova vođe su roditelji. Ali šta je sa drugim životinjama?

Izgleda da ni vrste nama najsličnije, poput šimpanzi ili gorila, nisu zaobišle ideju o alfa mužjaku. Međutim, stvari kod njih su malo drugačije u odnosu na ono kako mi postmatramo stvari. Zapažanja o društvenoj stratifikaciji u hijerarhiji gorila i šimpanzi pokazuju da grupama generalno dominira vođa koji diktira sve – od mesta gde se nastanjuju do mesta gde se razmnožavaju. Ovaj mužjak može biti najjači i najnasilniji, ali to nije neophodan uslov. U stvari, ako se vođa ponaša previše tiranski, to povećava šanse da se ostali članovi grupe okrenu protiv njega.

Kada šimpanza izgubi moć, to najčešće znači da će završiti prognana iz grupe, ali ima i izveštaja o najmanje desetak slučajeva u kojima je ishod bio mnogo nasilniji i gde su ostali članovi okončali život bivšeg vođe. Iz tog razloga, često se dešava da među primatima na kraju lideri budu oni koji nisu najjači, ali su svojim delovanjem stvorili mir i slogu.

Kod drugih vrsta, kao što su slonovi i orke, vođa je obično najstarija ženka, jer je ona ta koja najbolje poznaje teren i interesantna mesta, kao što su ribarska područja ili plodni pašnjaci. U ovim matrijarhalnim društvima, ženke dele svoju mudrost sa mlađim potomcima i stoga su najvažniji članovi grupe kada je opstanak u pitanju.

Kod nekih vrsta, kao što su pegave hijene, moć bi se mogla uporediti sa monarhijom, jer buduće vođe određuju pol ili loza. Ali kod drugih, kriterijumi za odabir vođe mogu biti različiti, kao što je slučaj sa nekim ribama, gde će članovi pratiti najatraktivniji primerak.

(Nacionalna geografija)

O autoru

administrator

Ostavite komentar