DARVINOVA NIT

„DRUGI MOZAK” U CREVIMA

500 pregleda
Pixabay

U svakom od nas živi desetine triliona mikroorganizama. Neki ispunjavaju veoma važne funkcijeučestvuju u metaboličkim i imunološkim procesima. Uloga drugih za sada nije razjašnjena. Naučnici kontinuirano dobijaju nove informacije i nisu uvek saglasni sa opšteprihvaćenim pretpostavkama.

Sveukupnost mikroorganizama u ljudskom telu često se naziva mikroflorom. Ali, flora to su biljke. Zajednica bakterija, arheja, gljivica, virusa i protozoa koje postoje u simbiozi sa nama naziva se mikrobiota ili mikrobiom.Oni nastanjuju kožu, gastrointestinalni trakt, zidove žučnih kanala, sluzokožu i sve biološke tečnosti tela. Proizvode vitamine, pomažu u varenju hrane, sprečavaju prekomerni rast štetnih bakterija, regulišu imuni sistem, čak utiču na mozak. Mikrobiota se smatra normalnom, odnosno prirodnom za telo, ako u normalnim uslovima ne izaziva bolest.

Godine 1885. nemački doktor i bakteriolog Teodor Ešerih otkrio je bakteriju, koja je u njegovu čast nazvana ešerihija koli (Escherichia coli). Sada je to jedan od najbolje proučenih mikroorganizama. Ove bakterije su stalno u crevima, neophodne su čoveku, a njihovo uništavanje (na primer, uzimanjem antibiotika) narušava varenje. Međutim, u početku se mislilo da je su smrtonosni patogeni.

To da u crevima postoje mikrobi, neophodni za život, prvi je pretpostavio početkom 20. veka ruski biolog Ilja Mečnikov. Podstaklo ga je otkriće bifidobakterija 1899. godine. U osnovi teorija imuniteta, upala, starenja kojima se bavio je ideja o vodećoj ulozi mikroorganizama.Mečnikov je neprestano apelovao na redovnu upotrebu fermentisanih mlečnih proizvoda, koji sadrže laktobakterije, a on ih je smatrao glavnim sredstvom borbe protiv starenja i samotrovanja organizma.

Između aktivnosti bakterija u crevima i neurona u mozgu postoji određena veza koja se naziva osovina creva-mozak. Promenama u mikrobnoj zajednici creva delimično se objašnjavaju depresija, gubitak pamćenja, sindrom hroničnog umora, autizam, shizofrenija i neurodegenerativne neuroze.

Postepeno mit o tome da su svi mikrobi štetni zamenila je ideja o postojanju korisne i patogene mikroflore. Zapravo, mikroorganizmi ili njihovi metaboliti ne mogu biti jednoznačno dobri ili loši. Sve zavisi od mesta gde se nalaze i uslova.Na primer, ešerihija koli je korisna u crevima: sintetiše vitamin K i potiskuje patogene mikrobe. Mikrobi mogu dospeti u organizam preko prljave vode, nečistih ruku ili termički neobrađene hrane.Glavni izvor zaraze su ljudske i životinjske fekalije i otpadne vode.

U mnogim oboljenjima sastav mikrobiote se menja po pravilu, uz neprijatne simptome. Obično se to naziva disbioza, što je pogrešno.„Takve promene su retko trajne. Mikrobiota se veoma razlikuje kako u zdravom stanju, tako i u slučaju bolesti. To prilično otežava definisanje profila normalne crevne mikrobiote u kliničkoj praksi”, ističu britanski mikrobiolozi u nedavnom naučnom radu u časopisu Nature Microbiology.

Jedna od najrasprostranjeniih zabluda jeste da je ćelija mikrobiote deset puta više, nego ćelija samog tela.Ova teza je bila aktuelna mnogo godina i čak je dospela u udžbenike.Dugo se smatrano da je u mikrobiomu odraslog čoveka oko 100 triliona bakterijskih ćelija naspram deset triliona sopstvenih. Pored toga, govori se i da u svakom od nas postoji jedan do dva kilograma bakterija. Autori članka u Nature Microbiology su pokazali da je i to malo verovatno.Prema njihovim rečima, ukupna težina mikrobiote sigurno ne prelazi 500 grama, a najverovatnije je mnogo manja.

Često se u naučnoj literaturi sreće tvrdnja da je crevna mikroflora nasledna, jer se njen sastav uglavnom formira u prenatalnom periodu.Međutim, specijalizovana istraživanja pokazuju da samo mali broj vrsta bakterija prelazi direktno sa majke na dete pre ili u toku porođaja i opstaje nakon toga.Nagli porast raznovrsne mikrobiote creva dešava se u prvih nekoliko godina života. Svaka odrasla osoba, čak i jednojajčani blizanci ima jedinstvenu mikrobiotu po kojoj se teoretski može identifikovati.

Između aktivnosti bakterija u crevima i neurona u mozgu postoji određena veza koja se naziva osovina creva-mozak.Promenama u mikrobnoj zajednici creva delimično se objašnjavaju depresija, gubitak pamćenja, sindrom hroničnog umora, autizam, shizofrenija i neurodegenerativne neuroze.Mikrobiom preko pojedinih hemijskih materija šalje signale centralnom nervnom sistemu, utičući na mozak i psihičko zdravlje.Često se čuju pretpostavke da povećanje korisnih bakterija u crevima može pomoći u borbi protiv upala, popuštanja stresa, poboljšanja pamćenja.

Creva imaju sopstveni sistem neurona koji je, s jedne strane, integrisan u opšti nervni sistem organizma, a s druge, u određenim slučajevima može da funkcioniše autonomno šaljući signale centralnom nervnom sistemu preko lutajućih nerava. Ne nazivaju uzalud creva ponekad „drugim mozgom”.Naučnici su saglasni da za dublje poimanje mikrobioma treba još mnogo proučavanja, za sada je jasno da je to vrlo složen sistem.

(Sputnjik)

O autoru

administrator

Ostavite komentar