У сваком од нас живи десетине трилиона микроорганизама. Неки испуњавају веома важне функције – учествују у метаболичким и имунолошким процесима. Улога других за сада није разјашњена. Научници континуирано добијају нове информације и нису увек сагласни са општеприхваћеним претпоставкама.
Свеукупност микроорганизама у људском телу често се назива микрофлором. Али, флора то су биљке. Заједница бактерија, археја, гљивица, вируса и протозоа које постоје у симбиози са нама назива се микробиота или микробиом. Они настањују кожу, гастроинтестинални тракт, зидове жучних канала, слузокожу и све биолошке течности тела. Производе витамине, помажу у варењу хране, спречавају прекомерни раст штетних бактерија, регулишу имуни систем, чак утичу на мозак. Микробиота се сматра нормалном, односно природном за тело, ако у нормалним условима не изазива болест.
Године 1885. немачки доктор и бактериолог Теодор Ешерих открио је бактерију, која је у његову част названа ешерихија коли (Escherichia coli). Сада је то један од најбоље проучених микроорганизама. Ове бактерије су стално у цревима, неопходне су човеку, а њихово уништавање (на пример, узимањем антибиотика) нарушава варење. Међутим, у почетку се мислило да је су смртоносни патогени.
То да у цревима постоје микроби, неопходни за живот, први је претпоставио почетком 20. века руски биолог Иља Мечников. Подстакло га је откриће бифидобактерија 1899. године. У основи теорија имунитета, упала, старења којима се бавио је идеја о водећој улози микроорганизама. Мечников је непрестано апеловао на редовну употребу ферментисаних млечних производа, који садрже лактобактерије, а он их је сматрао главним средством борбе против старења и самотровања организма.
Између активности бактерија у цревима и неурона у мозгу постоји одређена веза која се назива осовина црева-мозак. Променама у микробној заједници црева делимично се објашњавају депресија, губитак памћења, синдром хроничног умора, аутизам, схизофренија и неуродегенеративне неурозе.
Постепено мит о томе да су сви микроби штетни заменила је идеја о постојању корисне и патогене микрофлоре. Заправо, микроорганизми или њихови метаболити не могу бити једнозначно добри или лоши. Све зависи од места где се налазе и услова. На пример, ешерихија коли је корисна у цревима: синтетише витамин К и потискује патогене микробе. Микроби могу доспети у организам преко прљаве воде, нечистих руку или термички необрађене хране. Главни извор заразе су људске и животињске фекалије и отпадне воде.
У многим обољењима састав микробиоте се мења по правилу, уз непријатне симптоме. Обично се то назива дисбиоза, што је погрешно. „Такве промене су ретко трајне. Микробиота се веома разликује како у здравом стању, тако и у случају болести. То прилично отежава дефинисање профила нормалне цревне микробиоте у клиничкој пракси”, истичу британски микробиолози у недавном научном раду у часопису Nature Microbiology.
Једна од најраспрострањениих заблуда јесте да је ћелија микробиоте десет пута више, него ћелија самог тела. Ова теза је била актуелна много година и чак је доспела у уџбенике. Дуго се сматрано да је у микробиому одраслог човека око 100 трилиона бактеријских ћелија наспрам десет трилиона сопствених. Поред тога, говори се и да у сваком од нас постоји један до два килограма бактерија. Аутори чланка у Nature Microbiology су показали да је и то мало вероватно. Према њиховим речима, укупна тежина микробиоте сигурно не прелази 500 грама, а највероватније је много мања.
Често се у научној литератури среће тврдња да је цревна микрофлора наследна, јер се њен састав углавном формира у пренаталном периоду. Међутим, специјализована истраживања показују да само мали број врста бактерија прелази директно са мајке на дете пре или у току порођаја и опстаје након тога. Нагли пораст разноврсне микробиоте црева дешава се у првих неколико година живота. Свака одрасла особа, чак и једнојајчани близанци има јединствену микробиоту по којој се теоретски може идентификовати.
Између активности бактерија у цревима и неурона у мозгу постоји одређена веза која се назива осовина црева-мозак. Променама у микробној заједници црева делимично се објашњавају депресија, губитак памћења, синдром хроничног умора, аутизам, схизофренија и неуродегенеративне неурозе. Микробиом преко појединих хемијских материја шаље сигнале централном нервном систему, утичући на мозак и психичко здравље. Често се чују претпоставке да повећање корисних бактерија у цревима може помоћи у борби против упала, попуштања стреса, побољшања памћења.
Црева имају сопствени систем неурона који је, с једне стране, интегрисан у општи нервни систем организма, а с друге, у одређеним случајевима може да функционише аутономно шаљући сигнале централном нервном систему преко лутајућих нерава. Не називају узалуд црева понекад „другим мозгом”. Научници су сагласни да за дубље поимање микробиома треба још много проучавања, за сада је јасно да је то врло сложен систем.
