Novi dokazi otkrivaju da ženke starijih šimpanzi prolaze kroz hormonalne promene, ali koja je svrha svega toga još nije poznato.
Nana, baba, baka – kako god da ih zoveete, ljudi su jedna od retkih vrsta kod kojih žene žive dugo nakon prestanka reproduktivnog doba, da bi na kraju postale bake.U stvari, klub baka je toliko mali, da možete prebrojati druge vrste za koje se zna da doživljavaju menopauzu na prste jedne ruke. One uključuju orke, kitove pilote s kratkim perajima, narvale, beluge kitove i lažne kitove ubice. Ali nova, značajna studija potvrđuje da se bar jedna populacija šimpanzi sada može dodati na ovu posebnu listu.
Ovo otkriće je rezultat 21-godišnjeg posmatranja zajednice divljih šimpanzi Ngogo u Nacionalnom parku Kibale u Ugandi. U stvari to, i sakupljanje mnogo urina šimpanzi sa krošnji drveća.„Sekli smo grančice koje imaju Y na kraju. Zatim smo preko toga stavljali veoma tanku plastičnu kesu”, kaže Kevin Langergraber, primatolog sa Državnog univerziteta u Arizoni i autor studije objavljene u časopisu Science. I uz osmeh dodaje: „Samo se nadaš da neće biti mnogo prskanja.”
Iako okolnosti, možda, zvuče glupo, proučavanje urina 66 ženki, od 14 do 67 godina, pokazalo je da su im se nivoi hormona promenili nakon što su se približavale 50. godini, potvrđujući da su bile u menopauzi. Zanimljivo je da je 50. godina takođe doba kada mnoge žene u ljudskoj populaciji ulaze u menopauzu.Langergraber i drugi istraživači primata dugo su se pitali zašto ljudi doživljavaju menopauzu dok niko od naših najbližih evolucionih rođaka to ne čini.
„Stvarno je super što smo napokon otkrili taj deo slagalice”, kaže Ketrin Hobajter, primatolog sa Univerziteta Sent Endruz u Škotskoj, koja takođe proučava šimpanze u ugandskom centralnom šumskom rezervatu Budungo, ali nije bila deo nove studije. Zašto je trebalo toliko dugo da se menopauza otkrije kod šimpanzi? Kratak odgovor je da je izuzetno teško proučavati unutrašnje procese velikih i divljih životinja, a da im se ne nanese više štete nego koristi.
Istraživački tim je otkrio da starije ženke prolaze kroz iste endokrinološke promene kao žene u srednjim godinama; nivoi estrogena i progestina im opadaju, dok nivoi folikulostimulišućih i luteinizirajućih hormona rastu.
Proučavanje šimpanzi predstavlja izazov, jer su izuzetno dugovečne – posebno u zatočeništvu. Smatralo se da je jedna ženka, poznata kao Mala mama, bila u kasnim sedamdesetim kada je umrla u safari parku na Floridi 2017. To znači da naučnici jednostavno nemaju decenije potrebnih podataka za mnoge grupe šimpanzi širom centralne i zapadne Afrike.Ali dužina projekta „Šimpanze Ngogo”, koji je počeo 1993. godine, i neinvazivna tehnika sakupljanja urina pružili su naučnicima ključne dokaze.
Konkretno, tim je otkrio da starije ženke prolaze kroz iste endokrinološke promene kao žene u srednjim godinama; nivoi estrogena i progestina im opadaju, dok nivoi folikulostimulišućih i luteinizirajućih hormona rastu.Međutim, Langergraber upozorava da bi populacija Ngogo mogla da bude izuzetak u odnosu na druge šimpanze.To je zato što zajednica Ngogo živi u svojevrsnom raju za šimpanze: resursima bogatom, dobro zaštićenom Nacionalnom parku Kibale u kojem nema njihovog glavnog neprijatelja leoparda. I pošto se nalazi u srcu parka, jedini susedi su druge šimpanze – ne ljudi koji mogu da ih izlože patogenima koji su uništili druge zajednice.
Iako bi još nešto moglo da bude istina: da su sve populacije šimpanzi nekada živele u relativnom prosperitetu koji sada uživaju Ngogo šimpanze, ali da su ljudi izvršili toliki pritisak na životinje da one sada ne mogu da žive dovoljno dugo da prođu kroz menopauzu.Naravno, odgovor bi mogao da leži inegde na sredini. Da li su bake šimpanze važne?Još jedno intrigantno pitanje je da li bake šimpanze imaju neku dodatnu evolucionu ulogu.
Na kraju krajeva, istraživači su pokazali da kod ljudi prisustvo bake može uticati povoljno na unuke kroz obezbeđivanje dodatne hrane i nege. Naučnici su, takođe, uočili dokaze za nešto slično kod azijskih slonova i orki.Odgovor je nejasan, posebno zato što su društva šimpanzi toliko različita od ljudskih, kaže vođa studije Brajan Vud, evolucioni antropolog sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu.
Na primer, i muške i ženske šimpanze se pare promiskuitetno, umesto da formiraju porodice. Majke brinu isključivo o svom potomstvu. A kada dostignu polnu zrelost, ženke odlaze u potragu za novim zajednicama, dok mužjaci ostaju u oblasti u kojoj su rođeni. Sve to znači da bake šimpanze verovatno ne znaju ko su njihovi unuci na isti način na koji to znaju ljudi, ili čak orke. „To ne znači da sve ove starije ženke ne rade posledične stvari”, objašnjava Vud. „Ali u budućnosti je potrebno obaviti još istraživačkog posla.”
U svojoj studijskoj populaciji u Budongu, Hobajter je bila svedok kako se starije ženke povlače iz svakodnevnih aktivnosti koje su deo sastavnog života šimpanzi. Ali izgleda da i dalje zadržavaju prestiž i poštovanje. Jedan starešina, po imenu Nambi, živeo je u Budongu verovatno 60 ili više godina, a Hobajter je bila svedok perioda kada se činilo da ona vodi i donosi odluke na nivou cele grupe. „Ono što je videla u toj šumi, različita godišnja doba koja poznaje, različita područja šume, interakcije sa komšijama, to je neverovatno nasleđe koje ima i može da prenese.”
(Nacionala geografija)
