MEĐU IZMEĐU

MIŠEVI VANZEMALJCI?

324 pregleda
Ilustracija

Prvi put su embrioni sisara uzgajani u svemiru, u mikrogravitacionoj sredini Međunarodne svemirske stanice, koja kruži oko Zemlje na otprilike 400 kilometara iznad planete.U eksperimentu koji je osmislio i vodio molekularni biolog Teruhiko Vakajama sa Univerziteta Jamanaši rezultati pokazuju da embrioni miša mogu, barem u početku, da prežive u svemiru. „Postoji mogućnost začeća na budućem putovanju na Mars jer će ono trajati više od šest meseci. Sprovodimo istraživanje da bismo osigurali da imamo potomke ako to vreme dođe”, rekao je Vakajama za New Scientist.

Godine 2009, tim koji je predvodio Vakajama otkrio je da simulirana mikrogravitacija ima štetan efekat na razvoj embriona – jajne ćelije mogu da se oplode, ali je implantacija oplođenih jajnih ćelija bila manje uspešna. Istraživači su izvršili oplođenje i embrione miša razvili u dvoćelijsku fazu, zamrznuli ih i otpremili na Međunarodnu svemirsku stanicu da ih astronauti odmrznu i uzgajaju u specijalnoj mašini.

Četiri dana su ih čuvali u paraformaldehidu. Na kraju eksperimenta su materijal vratili na Zemlju.Bilo je više skupova embriona. Jedan je uzgajan na Zemlji u gravitacionom okruženju kao kontrolna grupa. Druga kontrolna grupa na ISS-u je kultivisana u simuliranoj Zemljinoj gravitaciji i, naravno, postojala je eksperimentalna treća grupa u mikrogravitaciji.Stopa preživljavanja obe na ISS-u bila je niža od one na Zemlji; ali embrioni koji su preživeli razvili su se normalno.

Iako je stopa preživljavanja bila znatno niža u svemiru, činjenica da su određeni embrioni preživeli ohrabruje.Bilo je i drugih faktora, osim gravitacije, koji su mogli doprineti niskoj stopi preživljavanja u svemiru.„Embrioni u uslovima mikrogravitacije razvili su se u blastociste sa normalnim brojem ćelija, unutrašnjom ćelijskom masom, i ekspresijom gena sličnim onima uzgajanim pod veštačkom kontrolom”, pišu istraživači i naglašavaju da je „to jasno pokazalo da gravitacija nije imala značajan uticaj na formiranje blastocista i početnu diferencijaciju embriona”.

Ostaje mnogo prostora za eksperimente, studije i istraživanja da se utvrdi da li je trudnoća u svemiru preporučljiva. Navedeno istraživanje, recimo, nije uzelo u obzir efekte radijacije, koja je mnogo veća u svemiru nego na Zemlji.Razvoj je, takođe, zaustavljen u fazi blastociste. Nije poznato da li bi dalji razvoj u materici doveo do različitih ishoda.Osim toga, mladunci glodara koji su leteli u svemir pokazali su veću stopu zdravstvenih komplikacija. A studija iz 2005. je otkrila da je gravitaciono opterećenje neophodno za normalan razvoj muskuloskeletnog sistema fetusa.

„Na osnovu ovih izveštaja i naših rezultata, možda je reprodukcija sisara u svemiru moguća, iako ne može biti savršena. Nažalost, iz ISS eksperimenta nije dobijen veliki broj blastocista i nismo bili u mogućnosti da potvrdimo uticaj na potomstvo jer ga nismo proizveli od embriona razvijenih u svemiru”, pišu oni.„Proučavanje reprodukcije sisara u svemiru je od suštinskog značaja za početak epohe svemirskog doba”, navode naučnici čiji su nalazi eksperimenta objavljeni u časopisu iScience.

(RTS)

O autoru

administrator

Ostavite komentar