Нови докази откривају да женке старијих шимпанзи пролазе кроз хормоналне промене, али која је сврха свега тога још није познато.
Нана, баба, бака – како год да их зовеете, људи су једна од ретких врста код којих жене живе дуго након престанка репродуктивног доба, да би на крају постале баке. У ствари, клуб бака је толико мали, да можете пребројати друге врсте за које се зна да доживљавају менопаузу на прсте једне руке. Оне укључују орке, китове пилоте с кратким перајима, нарвале, белуге китове и лажне китове убице. Али нова, значајна студија потврђује да се бар једна популација шимпанзи сада може додати на ову посебну листу.
Ово откриће је резултат 21-годишњег посматрања заједнице дивљих шимпанзи Нгого у Националном парку Kибале у Уганди. У ствари то, и сакупљање много урина шимпанзи са крошњи дрвећа. „Секли смо гранчице које имају Y на крају. Затим смо преко тога стављали веома танку пластичну кесу”, каже Kевин Лангерграбер, приматолог са Државног универзитета у Аризони и аутор студије објављене у часопису Science. И уз осмех додаје: „Само се надаш да неће бити много прскања.”
Иако околности, можда, звуче глупо, проучавање урина 66 женки, од 14 до 67 година, показало је да су им се нивои хормона променили након што су се приближавале 50. години, потврђујући да су биле у менопаузи. Занимљиво је да је 50. година такође доба када многе жене у људској популацији улазе у менопаузу. Лангерграбер и други истраживачи примата дуго су се питали зашто људи доживљавају менопаузу док нико од наших најближих еволуционих рођака то не чини.
„Стварно је супер што смо напокон открили тај део слагалице”, каже Kетрин Хобајтер, приматолог са Универзитета Сент Ендруз у Шкотској, која такође проучава шимпанзе у угандском централном шумском резервату Будунго, али није била део нове студије. Зашто је требало толико дуго да се менопауза открије код шимпанзи? Kратак одговор је да је изузетно тешко проучавати унутрашње процесе великих и дивљих животиња, а да им се не нанесе више штете него користи.
Истраживачки тим је открио да старије женке пролазе кроз исте ендокринолошке промене као жене у средњим годинама; нивои естрогена и прогестина им опадају, док нивои фоликулостимулишућих и лутеинизирајућих хормона расту.
Проучавање шимпанзи представља изазов, јер су изузетно дуговечне – посебно у заточеништву. Сматрало се да је једна женка, позната као Мала мама, била у касним седамдесетим када је умрла у сафари парку на Флориди 2017. То значи да научници једноставно немају деценије потребних података за многе групе шимпанзи широм централне и западне Африке. Али дужина пројекта „Шимпанзе Нгого”, који је почео 1993. године, и неинвазивна техника сакупљања урина пружили су научницима кључне доказе.
Kонкретно, тим је открио да старије женке пролазе кроз исте ендокринолошке промене као жене у средњим годинама; нивои естрогена и прогестина им опадају, док нивои фоликулостимулишућих и лутеинизирајућих хормона расту. Међутим, Лангерграбер упозорава да би популација Нгого могла да буде изузетак у односу на друге шимпанзе. То је зато што заједница Нгого живи у својеврсном рају за шимпанзе: ресурсима богатом, добро заштићеном Националном парку Kибале у којем нема њиховог главног непријатеља леопарда. И пошто се налази у срцу парка, једини суседи су друге шимпанзе – не људи који могу да их изложе патогенима који су уништили друге заједнице.
Иако би још нешто могло да буде истина: да су све популације шимпанзи некада живеле у релативном просперитету који сада уживају Нгого шимпанзе, али да су људи извршили толики притисак на животиње да оне сада не могу да живе довољно дуго да прођу кроз менопаузу. Наравно, одговор би могао да лежи инегде на средини. Да ли су баке шимпанзе важне? Још једно интригантно питање је да ли баке шимпанзе имају неку додатну еволуциону улогу.
На крају крајева, истраживачи су показали да код људи присуство баке може утицати повољно на унуке кроз обезбеђивање додатне хране и неге. Научници су, такође, уочили доказе за нешто слично код азијских слонова и орки. Одговор је нејасан, посебно зато што су друштва шимпанзи толико различита од људских, каже вођа студије Брајан Вуд, еволуциони антрополог са Универзитета Kалифорније у Лос Анђелесу.
На пример, и мушке и женске шимпанзе се паре промискуитетно, уместо да формирају породице. Мајке брину искључиво о свом потомству. А када достигну полну зрелост, женке одлазе у потрагу за новим заједницама, док мужјаци остају у области у којој су рођени. Све то значи да баке шимпанзе вероватно не знају ко су њихови унуци на исти начин на који то знају људи, или чак орке. „То не значи да све ове старије женке не раде последичне ствари”, објашњава Вуд. „Али у будућности је потребно обавити још истраживачког посла.”
У својој студијској популацији у Будонгу, Хобајтер је била сведок како се старије женке повлаче из свакодневних активности које су део саставног живота шимпанзи. Али изгледа да и даље задржавају престиж и поштовање. Један старешина, по имену Намби, живео је у Будонгу вероватно 60 или више година, а Хобајтер је била сведок периода када се чинило да она води и доноси одлуке на нивоу целе групе. „Оно што је видела у тој шуми, различита годишња доба која познаје, различита подручја шуме, интеракције са комшијама, то је невероватно наслеђе које има и може да пренесе.”
(Национала географија)
