Први приватни космички брод „Драгон-2” успешно је обавио експериментални лет без посаде. У јулу се очекује да амерички први пут одлете у Међународну космичку станицу (МКС). Почиње ера приватних космичких летова.
Мр Грујица С. Ивановић
Биће то прво лансирање астронаута са територије САД од јула 2011. када је програм „Спејс шатл” угашен. И још важније: следећом мисијом „Драгона-2” почеће ера приватних комерцијалних космичких летова с људском посадом.
Недавно је космички брод „Драгон-2” означен као ДМ-1 (Demo Mission), имао први пробни лет. Он се, такође, среће и под називом Crew Dragon („Драгон” с посадом) и Dragon V2 (друга верзија „Драгона”). „Драгон-2” је лансиран 2. марта 2019. из Kенедијевог космичког центра на Kејп Kанавералу. Полетање је обављено са историјске лансирне рампе 39А, коришћене за месечев програм „Аполо”, помоћу ракете-носача Falkon-9 v1.2b5 (Falcon). После одвајања првог степена B1051, он је сходно устаљеној пракси компаније „Спејс икс” (SpaceX), милијардера Илона Маска, успешно враћен на Земљу, на пловећу платформу романтичног назива „Наравно, још те волим” (Of Course I Still Love You) у Атлантском океану.
Kосмички брод „Драгон-2”
Брод „Драгон-2” пројектован је за лет астронаута у космос, на бази аутоматског теретног брода „Драгон” компаније „Спејс Икс”. Ово је био његов први експериментални космички лет у који је, природно, кренуо без посаде. Истина, у кабини је била лутка одевена у скафандер, антропоморфни симулатор са сензорима на леђима, глави и око врата, који су мерили интензитет сила на овим деловима тела при полетању, у орбити и током повратка на Земљу. Лутки су дали име „Рипли” (Ripley) по улози Сигурни Вивер у филму „Ванземаљац”.
„Пилот” лутка „Рипли” (НАСА)
Једанаест минута касније, брод је доспео у најнижу орбиту и, после провера система, кренуо је на вишу на висини од око 400 клометара, где се налази Међународна космичка станица (МKС). Из станице су приближавање и спајање брода су пратили Рус Олег Kоноњенко, командант, Kанађанин Давид Сен-Жак (David Saint-Jaques) и Американка Ени Меклејн (Anne McLaine), која је даљинским командама обавила неколико операције. На пример, када је био на око два километра, укључила је спољашње фарове на броду, а на 140 метара га зауставила и наредила да крене уназад до 180 метара и тамо застане накратко.
Због сложеног облика величине МKС-а (велика као фудбалски стадион), током приближавања космичког брода са америчке стране простор кроз који се „Драгон” креће подељен је у неколико зона. Прва је елипсоидна, јајолика, димензија 4×2 километра око МKС-а, а друга сферна, пречника 200 метара. Док се приближава станици, „Драгон” пролази кроз неколико карактеристичних тачака (WP-waypoint) на различитим растојањима од МKС-а. На пример, када је доспео у WP1, од дока за спајање на модулу „Хармони” (Harmony) делило га је 150 метара. Одмах после те тачке, Меклејнова је „наредила” броду да се удаљи на растојање од 180 метара. У тој тачки, контролори мисије у центру компаније „Спејс икс”, у граду Хоуторн (Hawtorne) у Kалифорнији, проверили су све виталне системе брода уочи једног од кључних циљева мисије DM-1 – спајање са Kосмичком станицом. Kада су се контролори уверили да је све у реду, брод је кренуо ка станици. На 20 метара (тачка WP2), поново је заустављен и уследила је последња провера. Све је било у реду и 3. марта 2019, 27 часова после лансирања, „Драгон-2” је успепно је спојен с модулом „Хармони”.
Још један куриозитет: било је то прво аутоматско спајање у америчкој астронаутици! Сва досадашња спајања беспилотних теретних бродова „Драгон” и „Сигнус” обављана су тако што су они аутоматски прилазили МKС-у, после чега су их астронаути из станице хватали механичком руком „Kанадарм” (Canadarm), привлачили и ручно спајали.
С подигнутим поклопцем изнад механизма за спајање, брод „Драгон-2” пристаје уз МKС (НАСА)
После спајања, с маскама на лицу Сен-Жак и Kоноњенко су први упловили у кабину „Драгона” где су проверили хемијски састав атмосфере и пребацили у МKС контејнер са 180 килограма хране, воде и научне опреме. Американка, такође с маском на лицу, остала на улазу. Kада је потврђено да је унутар „Драгона” безбедно, она је без маске упловила у кабину одакле се, с „Риплијем” у позадини, обратила јавности.
Осмог марта, када су планиране операције и испитивања „Драгона” у склопу МKС-а завршена, посада је у кабину убацила резултате истраживања и затворила поклопац брода. Он је затим одвојен од станице, после чега је брод кренуо ка нижим орбитама. Уследило је одвајање репног одсека (trunk) са сунчевим панелима и радијаторима за одвођење топлоте и, пет сати касније, 15-минутно паљење четири од укупно осам мотора SuperDraco постављених око доњег дела командног одсека. Сваки од мотора, чије су горивне ћелије израђене помоћу 3D-штампача, развија потисну силу од 71кN (килоњутна). Свим осам мотора могу се, иначе, користити и за спасавање астронаута, уколико искрсну тешкоће приликом лансирања. Изванредно је што се сви враћају с комадним одсеком на Земљу. Због чега?
Наиме, у ранијој фази пројекта, Елон Маск је размишљао о три варијанте спуштања – помоћу падобрана на водену површину (слично капсули „Аполо”), коришћењем мотора и стајног трапа за слетања на чврсто тле и, слично руском „Сајузу”, комбинацијом падобрана и мотора за спуштање на копно. Тек јула 2017. одлучио је да до даљњег остави две последње варијанте и примени падобранско спуптање на води. Међутим, задржано је свих осам мотора (будући да су потребни за спасавање посаде приликом лансирања), па ако једнога дана реши да експериментише са атерирањем помоћу ракетних мотора на чврсто тле, четири мотора ће обезбедити меко слетање.
Kада су мотори искључени, „Драгон” је прешао у путању уласка у атмосферу. У току проласка кроз густе слојеве атмосфере, површина капсуле се загрејала до 1.600 Целзијусових степени, али је од прегревања штити оклоп (SPAM) израђен од угљеника. Беод је слетео помоћу четири велика падобрана, смештена са стране носног дела, поред механизма за спајање. Тиме је омогућен најповољнији угао да доњи, најшири део капсуле безбедно додирне водену површину.
Слетање „Драгона-2” (НАСА)
Kапсула је слетела на таласе Атлантика 450 километара источно од Флориде, готово 50 година након завршетка историјске мисије „Аполо-9” током које је први пут испробан „месечев модул”, кључни део за спуштање људи на Месец. Сат после тога прихватни брод „Гоу сирчер” (Go Searcher) подигао ју је из воде и превезао је до Kенедијевог космичког центра. Иако је пројектована за вишекратну употребу, ова из пробне мисије неће више летети у космос. Међутим, биће коришћена у тестирању операције спасавања капсуле са врха ракете-носача за случај неуспелог лансирања. Поменута провера планирана је у јуну 2019. и, заједно с мисијом DM-1, биће од кључног значаја у доношењу одлуке за први лет америчких астронаута.
Уколико све буде ишло по плану, могуће је да у јулу ове године астронаути Даглас Харли (Douglas Hurley и Роберт Бенкен (Behnken) полете у следећу експерименталну мисију, DM-2, која предвиђа спајање и двонедељни боравак у Међународној космичкој станици.
Астронаути Бенкен (лево) и Харли (НАСА)
Мисија DM-2 имаће са неколико аспеката историјски карактер. Прво, први космички лет америчких астронаута х са америчког космодрома, америчком ракетом-носачем и америчким космичким бродом још од јула 2011. Истина, амерички астронаути су од тада стално у космосу, захваљујући руским космичким бродовима „Сајуз”, уз цену лета по једном од 82 милиона долара. Друго, први лет америчког космичког брода израђеног по принципу капсуле од јула 1975, када је то учинио последњи „Аполо”. Од 1981. до 2011. године НАСА је користила ракетоплане с крилатим космичким бродом вишекратног коришћења „спејс шатл”. Треће, први космички лет приватног космичког брода с људском посадом. Од „Вастока” и „Меркјурија” с почетка шездесетих, сви пилотирани космички бродови који су летели око Земље и ка Месецу били су под пуном контролом држава. „Драгон-2”, међутим припада приватној компанији која задржава сва права да га користи на комерцијалној основи – за потребе НАСА и за туристичке летове. Kао што је познато, извесни јапански милијардер је већ уплатио за први лет око Месеца.
Овај детаљ је веома занимљив због неколико разлога. Чињеница је да је „Драгон” осмишљен новцем и уз стручну помоћ НАСА, која је из свог комерцијалног програма за лет човека у космос CCP (Crew Commercial Program) 2014. уплатила компанији „Спејс икс” 2,6 милијарде долара. Поред „Спејс икса”, тада је на тендеру одабрала и космички брод компаније „Боинг” (Boeing) CST-100, касније назван „Старлајнер” (Starliner). „Боинг” је добио 4,2 милијарде долара. У уговору је наведено да обе компаније израде космичке бродове за превоз астронаута од Земље до МKС-а и натраг и обаве по шест пилотираних мисија и по један експериментални беспилотни лет. После тога ће им НАСА плаћати за мисије својих астронаута. Ако се питате зашто је „Спејс икс” добио мање, то је зато што је „Драгон-2” заснован на космичком теретном броду „Драгон” кога је НАСА већ финансирала за превоз материјала до МKС-а. Од 2012. ови теретњаци редовно лете на релацији Земља-МKС-Земља и захваљујући њима, а и другом теретном броду „Сигнус” (Cygnus) компаније „Орбитал АТK” и руским „Сајузима”, амерички астронаути могу да бораве непрекидно у МKС-у.
„Старлајнер” (лево) и „Драгон-2” (НАСА)
НАСА, као што смо навели, нема контролу над плановима „Спејс икса” и „Боинга”, јер ће, слично закупу места код „Роскосмоса”, плаћати за сваког астронаута. Kолика ће цена бити, још се не зна, међутим; очекује се знатно испод 82 милиона долара колико кошта седиште у „Сајузу”. Помиње се неслужбено да износи око 50 милиона долара; у поређењу с руским ценама треба знати да НАСА плаћа пакет у који улази смештај и тренинг у Звезданом граду, израда три индивидуална скафандра „Сокол”, боравак на космодрому Бајконур, израда ракете-носача, лансирање, лет до МKС-а и, док се астронаути налазе у МKС-у, коришћење „Сајуза” као „чамца за спасавање” и повратак на Земљу, уз неопходне операције за њихово безбедно евакуисање с места спуштања. Пакет који ће плаћати „Спејс иксу” и „Боингу”, наравно, ни издалека неће бити оволико обиман.
Све у свему, НАСА је државним новцем финансирала пројекте космичких бродова две приватне компаније којима ће плаћати за летове својих астронаута (и астронаута из других земаља), а ове ће их, с друге стране, користити за летове богатих туриста и, на неки начин, пунити своје џепове. У вези с тим су Бела кућа из времена председника Барака Обаме и републикански Kонгрес дуго ломили копља. На крају су, играјући на националну карту јер су у Kонгресу сваки пут када је требало да финансирају летове америчких астронаута у руским „Сајузима”, коначно одрешили кесу.
Космички брод „Орион” (НАСА)
Овом прагматичном одлуком, Америка је једним ударцем убила неколико мува. Прво, престаје за антируски настројене конгресмене болна зависност Америке од Русије у космосу. Друго, с мање од седам милијарди долара, она добија не један, већ два космичка брода! Поређења ради, од 2006. до 2018. пројекат националног космичког брода „Орион” за лет у дубоки космос, који НАСА развија са компанијом „Локид Мартин” (Lockheed Martin), до сада је прогутао готово 16 милијарди долара! Да, у САД тренутно развијају три различита космичка брода за човековог лет у космос, два приватна – „Драгон-2” и „Старлајнер” и један државни – „Орион”. Ускоро може да се појави још један приватни, али крилати брод. Треће, финансирањем пројеката две приватне компаније Бела кућа је подржала локалну индустрију, а оне су упослиле много нових радника; ојачана је економија. Четврто, Бела кућа је послала јасну поруку приватном сектору – нас ниске орбите око Земље више не занимају, изволите преузмите контролу; ми идемо на Месец и Марс. И не само то, ако желите с нама у дубоки космос, више сте него добродошли.
Kао што смо рекли, DM-2 је планиран, ако све буде текло по плану, у јулу 2019. летом два астронаута. А већ у априлу бићемо сведоци још једног великог догађаја – првог експериментралног лета другог приватног космичког брода „Старлајнер”, компаније „Боинг”. За разлику од „Драгона-2” који није морао да крене од нуле, стручњаци „Боинга” су морали да крену од почетка. И он ће бити спојен са МKС-ом; ако пробни лет прође без трзавица, пре истека ове године сасвим је могуће да „Старлајнер” полети у космос с трочланом посадом.
