АМЕРИКА НА „АТОМСКОЈ БОМБИ”

Уколико проради супервулкан у Јелоустону –  ускоро или за хиљаду годину – САД ће утонути у „нуклеарну зиму” која ће захватити цео свет. Колико дуго ће се чекати да се разведри небо и заблиста сунце?

Северозападни део САД лежи на „вулканској бомби” која полако откуцава. Када ће затутњати из дубина? Ниједан вулканолог, геолог и сеизмолог се не усуђује да најави „судњи дан”, а готово сви ду сагласни да су изгледи веома мали.

Не искључује се, међутим, да се супервулкан у подземљу Јелоустонског парка изненада пробуди и почне да избацује мешавину вреле магме, камења, водене паре, пепела, угљен-диоксида и других гасова. Зар није најмање три пута необуздано подивљао у проученој давнини: први пут пре 2,1 милиона, други пут пре 1,3 милиона и трећи пут пре 640.000 година.

Није никаква тајна да је
јелоустонски супервулкан
један од најмоћнијих будних у свету.

И пре седамсто столећа се пробудио из привидне поспаности, али ни издалека као у претходна три бесомучна изливања што указује да никад није касно да се разгоропади. Али упућени кажу да се то, отприлике, догоди једном у седамдесет хиљадугодишта. Другим речима, Американци будите спокојни још шездесетак векова, ионако сте прегрмели председничке изборе. Откуда страховање да је „судњи дан” неизбежан?

Три метра пепела

Није никаква тајна да је јелоустонски супервулкан један од најмоћнијих будних у свету. Скорашња истраживања су унела знатну већу зебњу: откривена је огромна шупљина (46.000 кубних километара), знатно дубља од претходне, чије би ужарено базалтно камење могло 11 пута да испуни Велики кањон у Колораду! Израчунато је да, најмање, четири и по пута надмашује горњу магмом испуњену, од раније познату.

Ако би нагло почео да се излива, надмашио би хиљаду пута вулкан Света Јелена који је 18. маја 1980. прилично узнемирио околно становништво, усмртивши 57 људи и више хиљада животиња. Колику би штету нанео?

Спасиоци би се уз једвите
јаде пробијали, ако то уопште
узмогну, авиони би остали
приковани на пистама.

Нећете веровати, прорачуни су готови: 90.000 мртвих душа у кратком року. А касније? Наилази горе: „нуклеарна зима”, као после бацања атомске бомбе. Отровни врели пепео (најближе вулкану достизао би дебљину од три метра) прекрио би пределе удаљене 1.600 километера, стигавши до Њујорка у којем би износио сантиметра-два. Слој би се, дакле, стањивао удаљавајући се од гротла.

 

Непрозирна сумаглица гасова и прашине наткрила би САД, због чега би температура опала. Спасиоци би се уз једвите јаде пробијали, ако то уопште узмогну, авиони би остали приковани на пистама. Испоруке хране би малтене престале, усеви би били десетковани.

Нешто налик томе десило се након страхотног оргијања вулкана Јава у Индонезији, 535-536. године, што је описао византијски историчар Прокопије. На северној полулопти завладала је глад, приноси су начисто подбацили. Из скорије прошлости подсетило би на планину Тамбора у Индонезији, која је 1918. очас раздерана силним надирањем узавреле лаве и стења, оставивши за собом „годину без лета” изнад полутара.

Супервулкан у Јелоустонском парку, који се простире на 8.987 квадратних километара у три савезне државе, не мирује: свакога дана издува 45.000 метричких тона угљен-диоксида.

У изученој геолошкој прошлости пратиле су га четири врсте подземних збивања: настанак посебних врста кратера (калдера), у којима се доцније слива вода (језера), и то је забележено пре 2,1 и 1,3 милиона година; изливање лаве (најмање 30 пута у раздобљу од пре 640.000 до 70. година), од 1.000 до 3.000 подрхтавња тла годишње (последње значајно 1959. године) и нагло шикљање воде (хидротермалне експлозије), углавном скромних у минулом столећу, али туце и више разорних од пре 14.000 до 3.000 година.

Два доказа супервулканизма у САД налазе се у Јелоустонском националном парку и у тзв. Дугачкој долини у Калифорнији. Тамо су се одиграле три велике ерупције у протеклих два милиона година, сваки пут покривши цео северноамерички континент пепелом од Атлантског до Тихог океана.

Најдраматичнији и најскорији сличан догађај, међутим, збио се на индонежанском острву Суматра пре 73-74 хиљаде година. Вулкан је разнео планину Тоба и створио кратер пречника око сто километара, избацивши прашину и пепео у виду стуба од 50 километара висине, и ослободивши, порд осталог, више од три милијарде тона (3.000 мегатона) сумпор-диоксида у атмосферу, што је стотину пута премашило најпознатије ерупције у писаној историји: Везув који је уништио Помпеју 79. или Кракатау из 1883. године.

Вулкани не умиру

Верујете ли да је оргијање бога Вулкана потаманило малтене сва ЖИВА створења пре 260 милиона година? Доскора се претпостављало је да је Земља у та давна времена искусила један од безброј космичких „блиских сусрета” – удар астероида или пад комете – који су јој оставили мноштво ожиљака у виду свакојаких удубљења.

Професор палеонтологије Пол Вигнал, са Универзитета Лидс (Велика Британија), обзнанио је пре неколико година да је застрашујуће ригање вулкана на југозападу Кине избацило у небо око пола милиона кубних метара лаве, прекривши површину велику као што биле Србија и Црна Гора пре раздвајања, и поморивши морски живот широм света! Шта је у томе необично?

Сличан супервулкан пробудио
се из дуготрајне дремежи пре
640.000 година у Јелоустонском
парку и прекрио лавом половину
територије данашње САД.

Тумачење је прилично једноставно: изливање је оставило видљив траг у плиткој морској води, а то значи да је лава и данас препознатљива у различиотим слојевима стена, стешњених имеђу наслага са остацима (фосилима) животиња чију је старост и сам почетак погубних збивања ласно измерити. Својеврсни „геолошки часовник”, зар не?

Можда последице не би биле толико смртоносне и отисци тако уочљиви да вулканске купе нису начичкане близу обале. У жестоком додиру брзих ужарених река лаве и морског плићака, чак у стратосферу су одаслате огромне количине сумпор-диоксида. Као да сте просули воду у тигањ с врелим уљем, што вам се, признаћете, барем једном десило у кухињи. Џиновски облак вруће водене паре, зачињене отровним хемикалијама, зачас је обујмио нашу планету.

Нагли прилив сумпор-диоксида убрзао је нагомилавање облака на свим меридијанима – изазваши свеопште расхлађивање (опадање температуре) и покренувши обилне „киселе кише” које су непрестано лиле. Отпочела је незаустављива природна непогода, чији се исход мери помором библијских размера. У фосилима је утиснуто да је морски живит изненадно збрисан, што је несумњиво у спрези са страхотним изливањем лаве и стравчним удесом

Претходна изучавања су већ начинила копчу између повећања количине угљен-диоксида у Земљином гасном омотачу, ригања вулкана и свеопштих изумирања.

Сличан супервулкан пробудио се из дуготрајне дремежи пре 640.000 година у Јелоустонском парку и прекрио лавом половину територије данашње САД, због чега су геолози и геофизичари спремни да најаве још један такав пир у наше време. Ионако је чувени природни резерват једна од неколико „најврелијих тачака” на немирној плавозеленој планети.

Пре или касније – што убедљиво поткрепљује Земљина геолошка прошлост – разорна вулканска ерупција угрозиће људску цивилизацију узрокујући вишегодишње смрзавање. Будемо ли заједљиви: то је добра вест. А лоша? Том дивљању природе нико се не може супроставити.

Људи пре ишчезнућем

Десетак планина на нашој планети у којима се, према предању појављује римски бог ватре Вулкан (са сталним боравиштем у гротлу Етне на Сицилији), у стању је да избљује толико водене паре, гасова, пепела, лаве и камења као ретко када у познатој (и истраженој) повести.

Дивље оргијање надмашило би све што су до сада људском роду наудили Кракатау, Света Јелена, Пинатубо или ма који вулкан у минулих неколико хиљада година. Суперерупција би стотинама пута била пустошнија од свих за које знамо. Шта претходи оваквим поремећајима?

Огромни „џепови лаве” почну убрзано да се надимају, за само неколико дана она покуља напоље кроз гротло. Прашина, гасови и водена пара се годинама уздижу у атмосферу, заклањајући сунце и хладећи површину Земље; завладају „вечна зима” у којима многе биљне и животињске врсте заувек нестану. Цео један континент (а можда и више) прекрио би пепео који би се задржао годинама и деценија, уништавајући псотојећи и онемогућујући нове усеве.

Сурови пир вулкана Тоба на индонежанском острву Суматра, пре 74.000 година, начинио је кратер пречника сто километара, избацио прашину и пепео у облику стуба високог 50 километара и испустио три милијарде тона сумпор-диоксида (стотину пута више од Везува). Жива у термометру се срозала за, најмање, 21 Целзијусов степен, јер су прашина и пепео замрачили небо. Три четвртине биљака на северној полулопти је заувек ишчезло.

Амерички антрополог Стенли Емброуз је 1998. обелоданио да је то ненадано смањило број људи – на мање од 10.000, а можда и хиљаду – чиме се може протумачити зачуђујуће „уско грло” у наследном отиску (ДНК). Наши давни преци суочили су се с неумитним ишчезнућем!

Пре или касније и нас ће нешто слично задесити, а нисмо кадри ничим да спречимо хир бога Вулкана.

Запамтите: вулкани никада не умиру, само се на краће или дуже време притаје.

Станко Стојиљковић

Слом цивилизације?

Суперснажне вулканске ерупције способне да изазову катастрофу истог реда као удари космички тела у пречнику већих од километра дешавају се – према тумачењу Мајкла Рампина, геолога са Њујоршког универзитета – отприлике једном у 50 хиљада година.

У таквим изненадним изливима избаци се преко 1.000 кубних километара материјала, са више више од хиљаду мегатона стратосферских аеросола и честица прашине мањих од једног микрона, које се дуже (око годину дана) задрже у високим слојевима атмосфере, заустављајући сунчеву светлост. Очигледне последице су глобално захлађење (назива се „вулканска зима”) и еколошки поремећај на свим меридијанима, што би у данашњем пренасељеном свету неизбежно изазвало слом савремене цивилизације.

Диносауруси у лави

Велико страдање десило се пре отприлике 60 милиона година на Деканској висоравни у Индији, јер је лава у неколико великих изливања прекрила милион и по квадратних километара. Пустошење се поклопило с чувеним помором диносауруса на размеђи креде и терцијера, за које се највише окривљују удар астероида, а не искључује се ни уплив вулканског пира.

Емпедоклов скок

Према предању, грчки философ Емпедокле из Агригента на Сицилији (према Аристотелу, утемељивач реторике), бацио се у гротло Етне верујући да људи живе на тлу, а богови у тананиној твари – ватри.

Мунково небо

Извесни естетичари су пре неколико година обелоданили да је крваво небо на чувеној Мунковој (Едвард) слици „Крик” последица ерупције вулкана Кракатау 1883. Познато је да је после тога две године видео плави месец.

Ватрени појас

На Земљи постоји неколико стотина живих вулкана (600-750) и неколико хиљада угашених, а у ствари притајених. Први се већином налазе на копну, острвима и морском сну у неколико појасева око Тихог (тихоокеански ватрени појас) и Атлантског океана, Средоземног и Црвеног мора.