Kрзно костариканског лењивца можда садржи бактерије што производе антибиотике, за које научници верују да би могле решити растући проблем супербактерија отпорних на све мањи арсенал лекова којим располажу људи. Истраживање јр покатало да је оно дом разноликим заједницама инсеката, алги, гљивица и бактерија, поред осталих микроба, од којих неки носе ризик од болести. Ипак, карактеристично спори сисари су изненађујуће отпорни на заразе. „Ако погледате крзно лењивца, видите видите мољце, различите типове инсеката; речју веома екстензивно станиште”, рекао је Макс Чаварија, са Универзитета Kостарика. „Очито је да, када постоји суживот много врста организама, такође морају постојати механизми који ће их контролисати.”
Он и сарадници су узимали узорке крзна двопрстих и тропрстих костариканских лењиваца да би одогнетнули систем контроле. Открили су могуће присуство бактерије која производи антибиотике и омогућује контролу ширења потенцијално патогених бактерија или спречава раст супарника, попут гљивива, пише у студији објављеној у часопису Environmental Microbiology. Лењивац је национални симбол лежерне Kостарике и једна од главних туристичка атракција. Популације двопрстог и тропрстог лењивца су се смањиле, према подацима Црвеног пописа угрожених врста Међународне уније за очување природе (IUCN).
Животиње живе у крошњама дрвећа у џунгли на карипској обали, где је клима врућа и влажна. Американка Џуди Авеj у Kостарики управља склоништем за лењивце озлеђене у контакту с људима или другим животињама. Она их лечи да би поново били пуштени у дивљину: „Никада нисмо примили лењивца коме је нарушено здравље, зараженог или болесног”. Чаварија је узео узорке крзна лењиваца из склоништу да их анализира у лабораторији. Истраживање је започео 2020. и већ је идентификовао 20 микроорганизама. Но, далеко од је сазнања да ли хемијска једињења лењиваца могу бити корисна људима. „Важно је најпре разумети каква је то врста молекула”, додао је он.
Отпорност микроорганизама на антибиотике све је већи проблем, што значи да неки лекови више не делују против болести. Антимикробна резистенција је природна појава, но прекомерна употреба и злоупотреба антибиотика код људи, животиња и биљака погоршале стање. Светска здравствена организација процењује да би до 2050. отпорност на антибиотике могла узроковати 10 милиона смрти годишње.
(Индекс)
