Krzno kostarikanskog lenjivca možda sadrži bakterije što proizvode antibiotike, za koje naučnici veruju da bi mogle rešiti rastući problem superbakterija otpornih na sve manji arsenal lekova kojim raspolažu ljudi. Istraživanje jr pokatalo da je ono dom raznolikim zajednicama insekata, algi, gljivica i bakterija, pored ostalih mikroba, od kojih neki nose rizik od bolesti. Ipak, karakteristično spori sisari su iznenađujuće otporni na zaraze. „Ako pogledate krzno lenjivca, vidite vidite moljce, različite tipove insekata; rečju veoma ekstenzivno stanište”, rekao je Maks Čavarija, saUniverziteta Kostarika. „Očito je da, kada postoji suživot mnogo vrsta organizama, takođe moraju postojati mehanizmi koji će ih kontrolisati.”
On i saradnici su uzimali uzorke krzna dvoprstih i troprstih kostarikanskih lenjivaca da biodognetnuli sistem kontrole. Otkrili su moguće prisustvo bakterije koja proizvodi antibiotike i omogućuje kontrolu širenja potencijalno patogenih bakterija ili sprečava rast suparnika, poput gljiviva, piše u studiji objavljenoj u časopisu Environmental Microbiology. Lenjivac je nacionalni simbol ležerne Kostarike i jedna od glavnih turistička atrakcija. Populacije dvoprstog i troprstog lenjivca su se smanjile, prema podacima Crvenog popisa ugroženih vrsta Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN).
Životinje žive u krošnjama drveća u džungli na karipskoj obali, gde je klima vruća i vlažna. Amerikanka Džudi Avej u Kostariki upravlja skloništem za lenjivce ozleđene u kontaktu s ljudima ili drugim životinjama. Ona ih leči da bi ponovo bili pušteni u divljinu: „Nikada nismo primili lenjivca kome je narušeno zdravlje, zaraženog ili bolesnog”. Čavarija je uzeo uzorke krzna lenjivaca iz skloništu da ih analizira u laboratoriji. Istraživanje je započeo 2020. i već je identifikovao 20 mikroorganizama. No, daleko od je saznanja da li hemijska jedinjenja lenjivaca mogu biti korisna ljudima. „Važno je najpre razumeti kakva je to vrsta molekula”, dodao je on.
Otpornost mikroorganizama na antibiotike sve je veći problem, što znači da neki lekovi više ne deluju protiv bolesti. Antimikrobna rezistencija je prirodna pojava, no prekomerna upotreba i zloupotreba antibiotika kod ljudi, životinja i biljaka pogoršale stanje.Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da bi do 2050. otpornost na antibiotike mogla uzrokovati 10 miliona smrti godišnje.
(Indeks)
