Све што данас видимо у свемиру, од најмање бубе на Земљи до највеће звезде, састављено је од честица материје чији антиматеријски близанци не могу нигде да се пронађу. Наука претпоставља да је „Велики прасак” произвео честице материје и антиматерије у паровима једнаке масе, али супротног електричног набоја.
Kада је свемир настајао пре 13,7 милијарди година, „Велики прасак” произвео је у паровима честице материје и антиматерије. Тако каже званична физика. Али све што данас видимо у свемиру, од најмање бубе на Земљи до највеће звезде, састављено је од честица материје чији антиматеријски близанци не могу нигде да се пронађу. Научници у великој подземној европској лабораторији дошли су корак ближе решавању те загонетке створивши антиматеријску честицу – атом антиводоника.
„Хтели смо да установимо да ли ће се
водоник у материји и антиводоник у
антиматерији понашати једнако”, рекао
је Џефри Хангст из Европске организације
за нуклеарна истраживања (ЦЕРН).
Последњи и „досад најпрецизнији оглед” није открио никакве разлике у понашању атома водоника и антиводоника. Барем не још. „За сада изгледају једнако”, рекао је Хангст.
Џефри Хангст (Википедија)
Откриће чак и најмање разлике, која би могла да објасни очигледан диспаритет материје и антиматерије, уздрмао би стандардни модел физике, званичну теорију о фундаменталним честицама које чине свемир. Али, помало разочаравајуће, последњи и „досад најпрецизнији оглед” није открио никакве разлике у понашању атома водоника и антиводоника. Барем не још. „За сада изгледају једнако”, рекао је Хангст. Стандардни модел, који објашњава настанак и понашање видљивог свемира, не пружа објашњење за нестанак антиматерије.
Физичари верују да су се материја и
антиматерија додирнуле и имплодирале
недуго након „Великог праска”, што значи
да данашњи свемир не би требало да
садржи ништа осим остатака енергије.
Наука претпоставља да је „Велики прасак” произвео честице материје и антиматерије у паровима једнаке масе, али супротног електричног набоја. Проблем је у томе што честице, када се сретну, потиру једна другу, и иза себе не остављају ништа осим чисте енергије, што је принцип који покреће имагинарне свемирске бродове у „Звезданим стазама”.
Физичари верују да су се материја и антиматерија додирнуле и имплодирале недуго након „Великог праска”, што значи да данашњи свемир не би требало да садржи ништа осим остатака енергије. Међутим, научници кажу да материја, односно све оно што можемо да додирнемо и видимо, чини само 4,9 одсто свемира.
Тамна материја, тајанствени састојак свемира који није могуће видети и чије је постојање наука доказала само посредно, преко њеног гравитационог деловања на друге објекте, чини 26,8 одсто свемира. Тамна енергија, још један невидљиви састојак помоћу којег се свемир шири, испуњава преосталих 68,3 одсто.
У ЦЕРН-у покушавају да одгонетну
тајну путем најједноставнијег атома
материје – водоника, који се састоји од
једног електрона и једног протона. Тамо
стварају атоме антиводоника и држе их
у магнетној клопци како не би дошли у додир
с материјом и међусобно се поништили.
Антиматерија стога заправо и не постоји, осим у ретким и краткотрајним честицама створеним високоенергетским збивањима попут козмичког зрачења, или ако је не створе у ЦЕРН-у. Неки теоријски физичари верују да је несталу антиматерију можда могуће пронаћи у непознатим деловима свемира, у антигалаксијама састављеним од антизвезда и антипланета.
Стварање антиводоника (ЦЕРН)
У ЦЕРН-у покушавају да одгонетну тајну путем најједноставнијег атома материје – водоника, који се састоји од једног електрона и једног протона. Тамо стварају атоме антиводоника и држе их у магнетној клопци како не би дошли у додир с материјом и међусобно се поништили. Затим проучавају реакције атома на ласерско светло. Атоми различитих типова материје упијају различите фреквенције светлости и, по важећој теорији, водоник и антиводоник требало би да апсорбују исти тип.
За сада тако и јесте, али се научници надају да ће се разлике појавити када експеримент додатно унапреде и учине га прецизнијим.
(Извор Б92)
Vrlo je zbunjujuć ovaj tekst, jer on govori o antimateriji koja je identična materiji. Da li onda ima ikakve razlike između ta dva anti i neanti. I kako uopšte nastaje antimaterija, kako je oni stvore da bude anti materija ??
A otkud znate da se univerzim sastoji iskljucivo od materije, nepostoji nacin da utvrdite dali je neka udaljena galaksuja , pa cak i najbliza andromeda, sastavljena od antimaterije zbog na srecu ogromne udaljenosti i relativno praznog prostora izmedju, na srecu jer ako sam u pravu do anhilacije nedolazi upravo zbog te velike udaljenost, a posto i materija i antimaterija imaju potpuno iste osobine posmatranjem teleskopima to necete nikada saznati. Moze da mi se javi neki profesionalni astrofizicar pa da razgovaramo na tu temu.
Jakov. Nema razlike u fizickim osobinama osim naelektrisanja i smim tim magnetnog momenta. Kako je dobijena antimaterija, za sada samo atom anti vodonika ima na wikipediji. Ono sto se ja neslazem sa naucnicima je tvrdnja da se ceo univerzum sastoji iskljucivo od materije, sto je nemoguce utvrditi posmatranjima zbog ogromnog praznog prostora u intergalaktickom prostoru, vrlo je moguce da postoje kompletne galaksije sacinjene od anti materije koje bi posmatranjem putem teleskopa izgledale apsolutno isto kao i galaksije od materije, nek me pobije neki astrofizicar ako moze.
Antimaterija postoji i ima prakticnu primenu u savremenom zivotu na planeti zemlj. Generise se svakodnevno i koristi na najmanje dva mesta u Srbiji: Beograd i Sremska Kamenica. Radi se o anihilaciji pozitrona i elektrona. Elektron = materija, pozitron = antielektron. Prilikom anihilacije, nestaju elektron i pozitron, ali se generisu dva fotona, koja se detektuju senzorima. Ovo je princip rada PET skenera, koji se nalaze u dva gore pomenuta mesta u Srbiji.