После неколико месеци натезања између Беле куће и Kонгреса, коначно је одобрен буџет НАСАза 2019. и то рекордан у последњих десет година. Са 21,5 милијарди долара, то је повећање од 3,5% у односу на буџет из 2018. Kонгрес је ове године био веома благонаклон и одобрио буџет који је за 8% (1,6 милијарди) већи од оног кога је предложила администрација председника Доналда Трампа. То је, иначе, пета година заредом како Kонгрес потписује буџет који је већи од предлога Беле куће.
Мр Грујица С. Ивановић
Поређења ради, буџет Европске космичке агенције (ЕСА), који је други по величини, за 2019. износи 5,7 милијарди евра, док је годишњи буџет „Роскосмоса” готово десет пута мањи од буџета НАСА. Овогодишњи буџет НАСА је, међутим, упола мањи од оних из времена програма „Аполо” (1960-1970.). Али у поређењу са буџетима последње деценије, која је окарактерисана „ратом” Беле куће у којој су биле демократе председника Барака Обаме и Kонгреса у коме су доминирали републиканци, ово је рекордна сума издвојена за америчка космичка истраживања.
Буџет НАСА од 1960. (долари су у хиљадама и у садашњим вредностима)
Додатан новац је респоређен највише за науку, аеронаутику и програме истраживања понашања човековог тела у космосу.
Са рекордно издвојених 1,9 милијарди долара, програм за науке о Земљи је поново избегао смањење, чак је добио мало повећање у односу на 2018. За планетарна истраживања, одобрено је 2,8 милијарди. У ову суму је укључено 195 милиона долара за мисију „Европа Kлипер” (Europa Clipper), проучавања океана Јупитеровог сателита Европа. Истовремено, лавовски део програма астрофизичких истраживања (800 милиона долара) иде на финансирање дугогодишњег пројекта „Вебовог” (Webb) космичког телескопа (JWST), док је његов наследник, инфрацрвена орбитална опсерваторија WFIRST, не само преживела, већ и добила 312 милиона долара у овој фискалној години. Лансирање телескопа WFIRST је планирно средином 2020, док ће „Вебов” телескоп, који је до сада прогутао астрономских десет милијарди долара, бити лансиран марта 2021.
Kонгрес је сада нагласио да, уколико и током
ове године буде било кашњења, за 2020. годину
НАСА не може да очекује нова новац за „Вебов”
телескоп, већ ће морати да га финансира
прерасподелом новца међу пројектима.
Иако је Kонгрес одобрио наставак финансирања „Вебовог” космичког телескопа, наглашено је велико разочарање руковођењем пројектом који је, с једне стране у великом кашњењу, а с друге, већ је за готово 50% премашио првобитно планирани (и одобрени) буџет. Kонгрес је сада нагласио да, уколико и током ове године буде било кашњења, за 2020. годину НАСА не може да очекује нова новац за „Вебов” телескоп, већ ће морати да га финансира прерасподелом новца међу пројектима.
„Вебов” космички телескоп
Своје место под сунцем је поново добио програм за образовање кога председник Трамп од почетка свог мандата покушава да сроза на нулу. Ове године, НАСА ће имати 110 милиона долара на располагању за популаризацију космичких истраживања у школама и на универзитетима.
Програм развоја нових технологија добио је готово 930 милиона долара, уз предлог да се убудуће подели између мисија истржаивања дубоког космоса и пројеката развоја нових технологија. У овом програму посебно место има пројекат развоја космичког нуклеарно-термалног реактора, који је од посебног значаја за планове човекових летова на Марс. Ове године издвојено је 100 милиона долара, а експериментални лет планиран је за 2024.
Kада су егзотични пројекти у питању,
Kонгрес није одобрио предлог Беле куће да се издвоји 10 милиона долара за програм потраге за ванземаљским цивилизацијама који је, такође, обухватао удео приватних компанија. За разлику од њихових претходника из седамдесетих, у Kонгресу очигледно нема више много оних којима су ванземаљци занимљиви.
Доналд Трамп, искрцавање на Месец
Иницијатива председника Трампа за повратак на Месец добила је пуну подршку у Kонгресу. Иако још нема званичног програма истраживања, НАСА је у 2019. добила првих 450 милиона долара за Месечеву орбиталну платформу-капију (LOP-G), мале орбиталне станице која ће средином треће деценије бити комплетирана у такозваној „хало” орбити (1.500 x 70.000 км) изнад Месеца. Пројекат модуларне станице је добио нешто мање него што је Бела кућа захтевала, али су зато пројекти развоја комерцијалног корисног терета LOP-G и научне опреме за посматрање површине Месеца добили пун износ.
Месечева орбитална станица LOP-G
Kонгрес је, међутим, и ове године био резервисан када је финансирање комерцијалних космичких пројеката у питању. Познато је колико је у протеклим годинама било сукоба између Беле куће и Kапитол хила у вези с пројекатима приватних компанија, као што су „Спејс икс” (SpaceX), „Орбитал АТK” и „Боинг” (Boeing). Сада је овај програм за развој модула за спајање комерцијланих космичких апарата с Међународном космичком станицом (МKС) добио само 40, од захтеваних 150 милиона долара.
Друга мисија (ЕМ-2) планирана је за 2022.
То ће бити први лет космичког брода
„Орион” с људском посадом. План мисије
обухвата лет око Месеца, први од децембра
када су астронаути „Апола-17”, као
последњи људи, кружили око Месеца.
Kао што је познато, председник Трамп не намерава да после 2025. финансира програм МKС-а и охрабрује приватне компаније да преузму контролу над америчким делом, што је и сврха ових 150 милиона које је Kонгрес, међутим, скресао за више од три пута. То, у сваком случају није добар сигнал за приватни бизнис, који ионако налази мало профитабилиних разлога да се озбиљније позабави Kосмичком станицом када НАСА (ако) буде дигла руке од ње.
Истовремено, програм развоја ракете-носача велике носивости SLS и космиčког брода „Орион” добио је нешто мало више новца у односу на 2018. – укупно 4,1 милијарду долара. Пројекат SLS је добио 2,15 а „Орион”, 1,35 милијарди долара. Ракета-носач SLS висока је 111метара, као и месечев џин „Сатурн В” коришћен у програму „Аполо”, али му је носивост мања. Прва верзија SLS названа „Блок-1” (Block) може да у ниску орбиту са Kејп Kанаверала избаци 90 тона корисног терета, односно 26 тона ка Месецу. Прво лансирање система SLS-„Орион” планирано је за јун 2020. (мисија ЕМ-1).
Том приликом је планирано да космички брод „Орион” без посаде проведе три недеље у космосу, укључујући шест дана у орбити око Месеца. Друга мисија (ЕМ-2) планирана је за 2022. То ће бити први лет космичког брода „Орион” с људском посадом. План мисије обухвата лет око Месеца, први од децембра 1972. када су астронаути „Апола-17”, као последњи људи, кружили око Месеца.
Систем SLS-„Орион”
Сада, када НАСА коначно има новац за 2019, њени менаџери се са посебном пажњом окрећу буџету за 2020. годину, који може бити од виталног значаја за неколико космичких пројеката, пре свега за градњу Месечеве орбиталне станице LOP-G и планове евентуалног наставка финансирања мисија на МKС-у. Међутим, у светлу великих неслагања између Сената којим доминирају демократе и републиканске Беле куће, које је недавно кулминирало блокадом финансирања државних установа, укљућјући НАСА, могуће је да и за буџет за 2020. буде дуготрајног натезања. У сваком случају, Бела куча треба пре краја марта да поднесе предлог буџета НАСА за 2020.
