Бактерије пронађене у танким цревима мишева и људи у стању су да се преместе у друге органе и покрену аутоимуни одговор организма. Истраживачи са Универзитета Јејл (САД) открили су да се аутоимуни одговор може спречити антибиотиком или вакцином осмишљеном да нациља бактерију.
Цревне бактерије су повезане с низом
болести, укључујући услове у којима
имуни систем напада здрава ткива.
Налази објављени у часопису „Наука” (Science) наговешћују нове обећавајуће приступе у лечењу хроничних аутоимуних стања, укључујући системски лупус (lupus erythematosus sistemicus), аутоимуну болест у којој имуни систем постаје хиперактиван и напада нормално, здраво ткиво (симптоми: запаљење, оток и оштећење зглобова, коже, бубрега, крви, срца и плућа).и аутоимуно обољење јетре
Цревне бактерије су повезане с низом болести, укључујући услове у којима имуни систем напада здрава ткива. Да би расветлили ову везу, истраживачи су се усредсредили на Enterococcus gallinarum, способну да се спонтано пресели из стомака у лимфне чворове, јетру и слезину.
На генетски пријемчивим мишевима приметили су да је у ткивима изван црева поменута бактерија започела стварање аутоантитела и упала, што су обележја аутоимуног одговора. И потврдили су исти механизам запаљења у узгајаним (култивација) ћелијама јетре здравих људи и присуство бактерије у јетри оболелих од аутоимуних болести.
У потоњим огледима су установили да могу смањити аутоимунитет код мишева помоћу антибиотика или вакцине. Једним или другим приступом онемогући ли су размножавање бактерије у ткивима и онемогућили их да делују на имуни систем. Другим речима, повратили су природну одбрану организма.
Вакцина је испоручена инјекцијом у мишиће да би се избегло циљање других бактерија у цревима.
Градимир Цветковић
