MEĐU IZMEĐU

AUTOIMUNA VAKCINA

Prikaz jetre (Vikipedija)

Prikaz jetre (Vikipedija)

Bakterije pronađene u tankim crevima miševa i ljudi u stanju su da se premeste u druge organe i pokrenu autoimuni odgovor organizma. Istraživači sa Univerziteta Jejl (SAD) otkrili su da se autoimuni odgovor može sprečiti antibiotikom ili vakcinom osmišljenom da nacilja bakteriju.

Crevne bakterije su povezane s nizom
bolesti, uključujući uslove u kojima
imuni sistem napada zdrava tkiva.

Nalazi objavljeni u časopisu „Nauka” (Science) nagovešćuju nove obećavajuće pristupe u lečenju hroničnih autoimunih stanja, uključujući sistemski lupus (lupus erythematosus sistemicus),  autoimunu bolest u kojoj imuni sistem postaje hiperaktivan i napada normalno, zdravo tkivo (simptomi: zapaljenje, otok i oštećenje zglobova, kože, bubrega, krvi, srca i pluća).i autoimuno oboljenje jetre

Crevne bakterije su povezane s nizom bolesti, uključujući uslove u kojima imuni sistem napada zdrava tkiva. Da bi rasvetlili ovu vezu, istraživači su se usredsredili na Enterococcus gallinarum, sposobnu da se spontano preseli iz stomaka u limfne čvorove, jetru i slezinu.

Na genetski prijemčivim miševima primetili su da je u tkivima izvan creva pomenuta bakterija započela stvaranje autoantitela i upala, što su obeležja autoimunog odgovora. I potvrdili su isti mehanizam zapaljenja u uzgajanim (kultivacija) ćelijama jetre zdravih ljudi i prisustvo bakterije u jetri obolelih od autoimunih bolesti.

U potonjim ogledima su ustanovili da mogu smanjiti autoimunitet kod miševa pomoću antibiotika ili vakcine. Jednim ili drugim pristupom onemogući li su razmnožavanje bakterije u tkivima i onemogućili ih da deluju na imuni sistem. Drugim rečima, povratili su prirodnu odbranu organizma.

Vakcina je isporučena injekcijom u mišiće da bi se izbeglo ciljanje drugih bakterija u crevima.

Gradimir Cvetković

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar