EKOSOFIJA

PANDA S MASKOM BANDITA

Ugrožena vrsta (Vikipedija)

Ugrožena vrsta (Vikipedija)

Odrasle životinje dugačke su manje od metra, ne računajući čupave prugaste repove. Stvorene su za život u hladnim sredinama ‒ krzno im raste čak i na šapama. Smatraju se ugroženom vrstom.

Imaju banditske maske, gusto bogato krzno i tiho ciče. Opisivali su ih kao mešavinu lisice, rakuna, medveda, psa i mačke. Davne 1825. godine Frederik Kivije proglasio ih je „najljupkijim postojećim sisarima”. Koliko god bile neodoljive, crvene pande su u nevolji.

Međunarodni savez za očuvanje prirode, koji procenjuje položaj divljih životinjskih vrsta, smatra da na svetu ima oko deset hiljada crvenih pandi, podeljenih u dve podvrste. Žive isključivo na uskom pojasu planina koje se protežu od zapadne Kine do Nepala. Ugrožavaju ih nestanak šuma i bolesti, a odnedavno i klimatske promene.

Žive u mešovitim šumama u kojima
ima bambusa, na visini od 1.400 do
4.500 metara, u malobrojnim
ograničenim ekološkim sredinama.

Doktorka Anđela Glatston rukovodi programom za zaštitu crvenih pandi za Svetsko udruženje zooloških vrtova i akvarijuma. Izvan Kine u zoo-vrtovima širom sveta gaje se crvene pande, što je pomoćno sredstvo za očuvanje vrste. Pande iz zarobljeništva mogu se, ako je neophodno, vratiti u divljinu.

Manje od metra (Vikipedija)

„Istraživači proučavaju tu vrstu jer ju je teško posmatrati u prirodi. To su tajanstvene životinje”, kaže Elizabet Frimen, biolog Instituta „Džordž Mejson” u Virdžiniji. Odrasle crvene pande dugačke su manje od metra, ne računajući čupave prugaste repove. Stvorene su za život u hladnim sredinama ‒ krzno im raste čak i na šapama. Smatraju se ugroženom vrstom.

Iako ih ponekad nazivaju „malim
pandama”, otkrivene su decenijama
pre velikih pandi, oko 1869. godine.

Žive u mešovitim šumama u kojima ima bambusa, na visini od 1 400 do 4 500 metara, u malobrojnim ograničenim ekološkim sredinama. Kao i velike pande, hrane se uglavnom bambusom, ali neretko ishranu dopunjuju jajima, malim pticama i insektima. Iako ih ponekad nazivaju „malim pandama”, otkrivene su decenijama pre velikih pandi, oko 1869. godine.

Smitsonov institut za konverzacijsku biologiju dom je najveće kolonije crvenih pandi u Severnoj Americi. Doktorka Frimen, koja prati i proučava zdravlje i ponašanje pandi, zaključila je da su najveće nevolje zubne bolesti i lomovi repa. Crvene pande u prirodi sve više ugrožava brojna ljudska populacija jer im oduzima staništa i donosi pseće bolesti.

Jedina zapadna organizacija posvećena isključivo ovoj životinji jeste „Red panda netvork” sa sedištem u Katmanduu i San Francisku. U saradnji sa mesnim organizacijama, grupa podržava stvaranje zaštićene šume za crvene pande u istočnom Nepalu.

Predviđa se da će u daljoj budućnosti te ljupke životinje dokrajčiti klimatske promene, pošto žive u posebnim sredinama na Himalajima, koje se zagrevaju usled klimatskih promena pa pande moraju da idu u više predele gubeći prirodna staništa.

(Aleksandra Stojanović, RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar