„Postoje ciklična klimatska kolebanja. Topli i hladni periodi se stalno smenjuju. Na primer, pre 720–630 miliona godina, tokom takozvane kriogenije, cela Zemlja je bila prekrivena ledom – od polova do ekvatora. A pre 55 miliona godina, na kraju paleocena, naprotiv, planeta se zagrejala do temperaturnih maksimuma, mnogo viših od sadašnjih. To pregrevanje je trajalo 200 hiljada godina”, smatra ruski klimatolog Aleksandar Losev.
Drugi letnji mesec doneo je tri svetska rekorda odjednom.Treći jul je nazvan „najtoplijim danom na Zemlji”. Prosečna temperatura na planeti prvi put je premašila 17 Celtijusovih stepeni (17,01).Četvrtog jula novi maksimum 17,18. Potom je 6. jul bio označen kao najtopliji dan na svetu: 17,23!„Jul će, verovatno, biti najtopliji mesec u istoriji”, izjavio je klimatolog Karsten Hauštajn sa Univerziteta u Lajpcigu (Nemačka).
Zapadni klimatolozi horski tvrde da je za nenormalne vrućine kriv, naravno, čovek zbog sagorevanja previše nafte, gasa i uglja jer ugljen-dioksid odlazi u atmosferu, stvarajući efekat „staklene bašte” na Zemlji. Otuda navodno globalno zagrevanje.„Klimatske promene izmiču kontroli. Mislim da idemo u katastrofalnu situaciju”, izjavio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.Još kategoričnija je klimatolog sa Imperijal koledža u Londonu (Engleska), Friderika Oto, šefica i koordinatorka projekta Climate Prediction.net: „Ovo je smrtna presuda za ljude i ekosisteme!”
„Ne žurite s katastofizmima”, upozorava klimatolog Aleksandar Losev, član predsedništva ruskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku. „Strašne priče o temperaturnim rekordima u junu i julu su – lukavstvo. Globalni temperaturni proseci i rekordi se utvrđuju tek od 1979. godine, kada je počelo satelitsko praćenje vremena na planeti. Sve to traje, dakle, samo 44 godine, a naša planeta postoji 4,54 milijarde godina.”
Upitan šta je bilo sa „rekordima” u dubini vekova, Losev je odogvorio: „Ponešto se zna. Periodi zastrašujućih vrućina i suša ogledaju se i u drevnim mitovima o Faetonu i Heliosovim kočijama koje spaljuju zemlju, o Demetri i Persefoni, u spomenicima Sumersko-akadskog kraljevstva i drevnog Egipta i kineskog carstva Tang. Državu i civilizaciju Maja uništile su suše. Ali, čovečanstvo je preživelo.”
Aleksandar Losev upozorava: „Oni koji nas plaše fatalnim zagrevanjem i klimatskom kataklizmom pokušavaju da potpuno zabrane fosilna ugljovodonična goriva (nafta, gas, ugalj), da realizuju svoju ,zelenu agenduʼ za transformaciju svetske ekonomije jer žele da preko toga Sjedinjenim Državama potčine čovečanstvo. Ja ne verujem u globalno zagrevanje, ali ne samo ja. Bivši američki predsednik Donald Tramp, ne iz vedra neba, nazvao je to globalnom prevarom. Oslanjao se na nalaze naučnika. I izveo Ameriku iz Pariskog sporazuma o klimi. Demokrata Džo Bajden je, došavši u Belu kuću, prvog dana mandata vratio Sjedinjene Države u Pariski sporazum.”
„Bajden je od onih koji mnogo govori o „svođenju ugljen–dioksida na nulu”, dekarbonizaciji privrede i alternativnoj energiji”, dodaje ruski naučnik. A SAD su, prema podacima Evrostata, prošle godine postale vodeći izvoznik nafte u zemlje EU, istisnuvši Rusiju s prvog mesta. U decembru 2022. je 18% uvoza nafte u EU dolazilo iz SAD. Drugi najveći dobavljač crnog zlata je Norveška sa 17%. Udeo Rusije je pao sa 31% u januaru prošle godine na 4% u decembru.”
I nstavlja: „Pod pritiskom Vašingtona, Evropska unija je naglo smanjila uvoz ruskog prirodnog gasa. Sa 31% u prvom kvartalu prošle godine na 19% u decembru. Mesto Rusije zauzela je Norveška. SAD su postale drugi najveći izvoznik gasa u Evropsku uniju – 20%. Za Sjedinjene Države klimatska agenda je novi način da održe i prošire svoj uticaj i moć u svetu. Agresivnim nametanjem ,zelenih projekataʼ i ,zelenih kreditaʼ drugim zemljama, smanjenjem njihove tradicionalne industrije, Amerika će kočiti razvoj svih ostalih država. Borba protiv „globalnog zagrevanja” je instrument pritiska SAD na Kinu, koja je postala industrijski centar sveta, a i na Rusiju kao svetskog snabdevača energentima.”
Ruski klimatolog kategorički tvrdi: „Nema globalnog zagrevanja! Postoje ciklična klimatska kolebanja. Topli i hladni periodi se stalno smenjuju. Na primer, pre 720–630 miliona godina, tokom takozvane kriogenije, cela Zemlja je bila prekrivena ledom – od polova do ekvatora. A pre 55 miliona godina, na kraju paleocena, naprotiv, planeta se zagrejala do temperaturnih maksimuma, mnogo viših od sadašnjih. To pregrevanje je trajalo 200 hiljada godina. Sadržaj ugljen-dioksida u atmosferi tada je bio 5-8 puta veći nego sada. A tada nije bilo ni nafte, ni industrije. Čak su i dinosauri već bili izumrli, a mali sisari su tek počeli da osvajaju svet.”
„Naša civilizacija”, naglašava on, „ima veliku sreću jer živimo u međuglacijalnom periodu – u relativno malom periodu odmrzavanja po geološkim standardima, između kolosalnih ledenih doba. Prethodni je trajao 100 hiljada godina i završio se bukvalno pre 10–12 hiljada godina. Kada govorimo da se Volga uliva u Kaspijsko more, moramo razumeti da je tokom poslednjeg ledenog doba Kaspijsko more već postojalo, ali ni Volga ni reka Moskva nisu tekle. Ruska ravnica bila je pod ledom debljine preko kilometra.”
Aleksandar Losev objašnjava: „Brojna mala ledena doba i klimatski optimumi pratili su ljudsku civilizaciju od antike do danas. Međuperiodi su trajali po 10–30 hiljada godina. Ostaje nam samo da se nadamo da sledeće ledeno doba neće skoro doći. Našoj civilizaciji je ostalo još nekoliko hiljada godina. Ali, verovatnoća početka sledećeg malog ledenog doba je veoma visoka do 2030. godine. Zbog smanjenja sunčeve aktivnosti. Zadatak čovečanstva je da bude u stanju da kontroliše klimu, da stvori pristupačne, jeftine izvore energije kako bi preživelo kada sadašnje zagrevanje bude zamenjeno hlađenjem.”
„Nažalost, meteorolozi, ni pomoću satelita i superkompjutera još dugo neće biti u stanju da predvide prirodne pojave”, podseća ruski naučnik. „Ne postoji, čak. ni tačan model atmosfere. Kuda se penjemo s globalnim zagrevanjem i pokušajima da se borimo protiv njega, ako ne razumemo u potpunosti ni šta je klima. I kako najvažnije procese predvideti.Još ne možemo da upravljamo globalnim zagrevanjem na planeti. Svaki moćni vulkan može da emituje više ugljen-dioksida u atmosferu nego cela svetska industrija. Uostalom, gas ,staklene bašteʼ nije samo ugljen-dioksid, već su to i metan i vodena para. Do 70 odsto efekta ,staklene bašteʼ stvaraju, inače, para i oblaci.
Koji su onda razlozi za nenormalne vrućine ovog leta, ako negirate globalno zagrevanje?
„Svetska meteorološka organizacija (SMO) je 4. jula objavila početak El Ninja u tropskom Tihom okeanu”, odgovara Losev. „El Ninjo je moćan prirodni fenomen koji izaziva povećanje temperature površinskog sloja Tihog okeana kod obala Perua, što dovodi do promene atmosferskih i okeanskih struja koje u različitim delovima sveta izazivaju jake suše i snažne pljuskove, uragane, poplave, šumske požare i velika kolebanja u temperaturama u različitim delovima planete. Sve ono što upravo sada vidimo. Deo Amerike, Evrope i Kine muče vrućine. Grčka gori. A Indija i Južna Koreja ne znaju šta će od pljuskova.
El Ninjo se ponovo pojavio posle sedam godina, što je pretpostavka za verovatno nagli porast globalnih temperatura. Uticaj na globalne temperature obično se javlja u roku od godinu dana od njegovog nastanka, tako da će verovatno biti najuočljiviji 2024. El Ninjo nema veze da delovanjem čoveka. Moćne faze El Ninja zabeležene su 1790–1793, 1828, 1876–1878, 1891, 1925–1926, 1982–1983, kada se globalno zagrevanje nije ni pominjalo. Njegova pojava 1997–1998 odnela je oko 23 hiljade života i koštala svetsku ekonomiju 5-7% globalnog BDP u narednih nekoliko godina!Topli El Ninjo i hladna La Ninja glavni su prirodni pokretači klimatskog sistema Zemlje. Utiču na temperaturu, padavine, ciklone i anticiklone, okeanske struje i vetrove širom planete. Ali, i planeta i čovek će preživeti. Sigurno.”
(RTS)
