Usred neizvesnosti i strepnji i pred onima koji najavljuju preteću budućnost, dobro je slediti savete mnogih mudraca da živimo u sadašnjosti.
Svaki ciklus koji završava obavezuje nas da pogledamo na vreme pred nama kao na početak nove priče koju ćemo uskoro živeti. Početak nove godine nesumnjivo je jedan od tih cikličnih trenutaka koji nam pružaju priliku da zavirimo unutra i obnovimo svoje unutarnje puteve, lavirinte koje smo prokrčili u neprestanoj potrazi za smislom.
Danas nas društveni kontekst u kojem živimo neumoljivo podstiče na razmišljanje o tome da se nalazimo na kraju jedne ere, bez znanja o tome kuda vodi novi istorijski ciklus. To ne treba da nas uznemiri ili iznenadi jer i bez takve apokaliptične slutnje neprestano smo podvrgnuti promenama, iako zavarani iluzijom trajnosti. Poznato je da su nam kao baza za uspinjanje potrebni sigurnost i stabilnost.
Usred takvih neizvesnosti i strepnji i pred onima koji najavljuju preteću budućnost, dobro je slediti savete mnogih mudraca da živimo u sadašnjosti, na što ukazuje drevna krilatica carpe diem, koju je skovao rimski pesnik Horacije. Mnoga su značenja dodeljena ovim dvema ječima, u skladu s duhom različitih vremena i mentaliteta. To je poziv na svest o onome što imamo u rukama, na ovde i sada, da se ne prepuštamo iskušenju da čeznemo za prošlim vremenima ili se bojimo ili žudimo za budućnošću u koju bežimo sa svojim ispraznim težnjama.
Život u sadašnjosti pomoći će nam da cenimo ko smo, šta smo postigli, da osvestimo instrumente koji nam omogućuju da u svakom trenutku budemo usklađeni sa onim što nam život nudi, da prepoznamo mogućnosti koje nam on pruža i poteškoće koje moramo prevladati.
Filozofi renesanse dovršili su ovu klasičnu preporuku savetom da srećno živimo sadašnjost. „Ne ceni posed niti traži položaj, beži od prekomernosti i trgovanja, budi srećan u sadašnjosti”, govorio je Marsilio Fićino. Ceo program za početak nove godine, nove sadašnjosti.
(Nova Akropola)
