„Promene koje dolaze su nezaustavljive. Ako ih prihvatimo i planiramo, možemo ih iskoristiti da stvorimo mnogo pravednije, srećnije i prosperitetnije društvo”, kaže Sem Altman, izvršni direktor OpenAI.
ATINSKI TRG
Budućnost može biti gotovo nezamislivo sjajna.Sem Altman, izvršni direktor OpenAI, kompanije koja je napravila ChatGPT objavio je skoro tekst o dolazećim promenama koje nastaju zbog rapidnog razvoja veštačke inteligencije (AI). Prenosimo tekst u skraćenom obliku. Ceo možete pročitati ovde:https://moores.samaltman.com.
Sem Altman (Wikipedia)
Tekst govori o tehnološkoj revoluciji koja dolazi brže nego što većina ljudi veruje, a karakteriše je sve veća uloga softvera što može da razmišlja i uči. Proces će dovesti do toga da će sve više poslova koje obavljaju ljudi biti zamenjeno automatizacijom, što će rezultirati velikim promenama u socijalno-ekonomskoj strukturi društva. Autor predlaže da se osmisli sistem koji će se prilagoditi ovoj tehnološkoj budućnosti i oporezivati imovinu što će činiti većinu vrednosti u tom svetu – kompanije i zemlju – da bi se pravedno raspodelilo nadolazeće bogatstva. Naglašava se da će ova revolucija stvoriti fenomenalno bogatstvo i da će biti potrebna radikalna promena politike da bi se ono raspodelilo i omogućilo da što više ljudi vodi život kakav žele. Autor ističe da, ukoliko uspemo ovo da rešimo, možemo unaprediti standard života ljudi više nego ikada pre. Tekst poziva na pripremu za tehnološku budućnost, koja će zahtevati drastične promene u organizaciji društva i političkom sistemu, da bi se osigurao održivi razvoj u novom, digitalnom svetu.
Deo 1: AI revolucija
Četvrta tehnološka revolucija biće revolucija u veštačkoj inteligenciji (AI). Autor tvrdi da će ovaj napredak generisati dovoljno bogatstva za sve ako društvo odgovorno upravlja promenama. On naglašava da će tehnološki napredak u narednih 100 godina biti mnogo veći nego sve što smo postigli od kada smo prvi put ovladali vatrom i izmislili točak. I kaže da je već izrađeno nekoliko AI sistema koji mogu da uče i obavljaju korisne stvari, iako su još primitivni.
Deo 2: Murov zakon svega
Postoje dva puta za obezbeđivanje dobrog života: da pojedinac stekne više novca (što ga čini bogatijim) ili da cene padaju (što čini sve bogatijim). Bogatstvo (materijalno) je u kupovnoj moći i najbolji način za povećanje društvenog bogatstva je smanjenje troškova proizvodnje, od hrane do video-igara. Tehnologija će brzo umanjiti cenu mnogih proizvoda. Murov (Gordon Moore) zakon predviđa da se snaga računara udvostručuje svakih 18-24 meseci, uz istu cenu. Po istom zakonu AI tehnologija će sniziti troškove proizvoda i usluga jer je rad glavni trošak na mnogim nivoima lanca snabdevanja. Navode se primere AI doktora koji mogu dijagnostikovati zdravstvene probleme bolje od bilo kog čoveka i AI nastavnika koji mogu dijagnostikovati i objasniti šta tačno učenik ne razume. U idealnom slučaju, sve bi postalo upola jeftinije svakih dve godine, a zbog obilja koje bi se pojavilo, imali bismo neverovatnu slobodu da budemo kreativni u izboru novih poslova koji će se stvoriti nakon tehnološke revolucije.
Deo 3: Kapitalizam za svakog
Autor govori o važnosti ravnomernog ekonomskog razvoja i uključivanja svakoga za stabilno društvo. Naglašava da je kapitalizam snažan motor ekonomskog rasta jer nagrađuje ljude koji ulažu u resurse koji stvaraju vrednost tokom vremena, ali da je cena napretka u kapitalizmu nejednakost. Navodi datradicionalno rešenje za nejednakost – postupno oporezivanje dohotka – neće dobro funkcionisati u budućnosti jer mnogi poslovi neće stvarati mnogo ekonomske vrednosti na način kako je to bilo ranije.
Predlaže fokusiranje na oporezivanje kapitala umesto rada, i korišćenje tih poreza da se građanima direktno distribuira vlasništvo i bogatstvo. I ukazuje na dva dominantna izvora bogatstva: 1) kompanije, posebno one koje koriste AI, i 2) zemljište, koje ima fiksnu količinu. Zato predlaže Američki fond za vlasništvo, koji bi se punio oporezivanjem kompanija iznad određene vrednosti od 2,5% njihove tržišne vrednosti godišnje, plaćajući u akcijama prenesenim na fond i oporezivanjem 2,5% vrednosti svih privatno posedovanih zemljišta, plaćajući u gotovini. Svi građani stariji od 18 godina dobijali bi na svoje račune godišnju raspodelu u gotovini i akcijama kompanija.
U svetu u kojem je svako vlasnik, odnosno kapitalista, kolektivni fokus će biti na pravljenju sveta sa više dobra, umesto sveta manje lošeg. Više dobra znači optimizovati povećanje kolača, a manje loš znači podeliti kolač što pravednije. Oba pristupa mogu povećati standard života jednom, ali kontinuirani rast se događa samo kada kolač raste.
Deo 4: Otklanjanje problema
Američke kompanije vrede oko 50.000 milijardi dolara, a predviđa se da će se taj iznos bar udvostručiti u narednom desetogodišnjem periodu. Privatno vlasništvo nad zemljom u SAD vredi oko 30.000 milijardi dolara, a pretpostavlja se da će se taj iznos takođe udvostručiti u narednih 10 godina. Povećanje poreza na zemlju bi moglo da dovede do smanjenja njene vrednosti u odnosu na druge investicije, što bi bilo dobro za društvo jer bi se tako fundamentalni resurs učinio dostupnijim i podstakao bi se investicioni duh, umesto spekulacija. Predlaže se da se kompanije godišnje oporezuju sa 2,5% na tržišnu vrednost.
Deo 5: Prelazak na novi sistem
U budućnosti će tehnologija stvarati više bogatstva, a politika ga pravedno raspoređivati. Sve što je potrebno bićr jeftino, a svi će imati dovoljno novca da to mogu sebi priuštiti. Politika koja usvoji ovaj sistem biće popularna među narodom. Predlaže se pokret i za biznis i za ljude, koji će ujediniti široki spektar ljudi. Američki fond za jednakost postepeno bi se uveo zakonom, a puna stopa od 2,5% primenjivala bi se tek kada bruto društveni proizvod porasta za 50% od trenutka kada je zakon usvojen.
(Astronomski magazin)
