„Промене које долазе су незаустављиве. Ако их прихватимо и планирамо, можемо их искористити да створимо много праведније, срећније и просперитетније друштво”, каже Сем Алтман, извршни директор OpenAI.
АТИНСКИ ТРГ
Будућност може бити готово незамисливо сјајна. Сем Алтман, извршни директор OpenAI, компаније која је направила ChatGPT објавио је скоро текст о долазећим променама које настају због рапидног развоја вештачке интелигенције (AI). Преносимо текст у скраћеном облику. Цео можете прочитати овде: https://moores.samaltman.com.
Сем Алтман (Wikipedia)
Текст говори о технолошкој револуцији која долази брже него што већина људи верује, а карактерише је све већа улога софтвера што може да размишља и учи. Процес ће довести до тога да ће све више послова које обављају људи бити замењено аутоматизацијом, што ће резултирати великим променама у социјално-економској структури друштва. Аутор предлаже да се осмисли систем који ће се прилагодити овој технолошкој будућности и опорезивати имовину што ће чинити већину вредности у том свету – компаније и земљу – да би се праведно расподелило надолазеће богатства. Наглашава се да ће ова револуција створити феноменално богатство и да ће бити потребна радикална промена политике да би се оно расподелило и омогућило да што више људи води живот какав желе. Аутор истиче да, уколико успемо ово да решимо, можемо унапредити стандард живота људи више него икада пре. Текст позива на припрему за технолошку будућност, која ће захтевати драстичне промене у организацији друштва и политичком систему, да би се осигурао одрживи развој у новом, дигиталном свету.
Део 1: AI револуција
Четврта технолошка револуција биће револуција у вештачкој интелигенцији (AI). Аутор тврди да ће овај напредак генерисати довољно богатства за све ако друштво одговорно управља променама. Он наглашава да ће технолошки напредак у наредних 100 година бити много већи него све што смо постигли од када смо први пут овладали ватром и измислили точак. И каже да је већ израђено неколико АИ система који могу да уче и обављају корисне ствари, иако су још примитивни.
Део 2: Муров закон свега
Постоје два пута за обезбеђивање доброг живота: да појединац стекне више новца (што га чини богатијим) или да цене падају (што чини све богатијим). Богатство (материјално) је у куповној моћи и најбољи начин за повећање друштвеног богатства је смањење трошкова производње, од хране до видео-игара. Технологија ће брзо умањити цену многих производа. Муров (Gordon Moore) закон предвиђа да се снага рачунара удвостручује сваких 18-24 месеци, уз исту цену. По истом закону AI технологија ће снизити трошкове производа и услуга јер је рад главни трошак на многим нивоима ланца снабдевања. Наводе се примере AI доктора који могу дијагностиковати здравствене проблеме боље од било ког човека и AI наставника који могу дијагностиковати и објаснити шта тачно ученик не разуме. У идеалном случају, све би постало упола јефтиније сваких две године, а због обиља које би се појавило, имали бисмо невероватну слободу да будемо креативни у избору нових послова који ће се створити након технолошке револуције.
Део 3: Kапитализам за сваког
Аутор говори о важности равномерног економског развоја и укључивања свакога за стабилно друштво. Наглашава да је капитализам снажан мотор економског раста јер награђује људе који улажу у ресурсе који стварају вредност током времена, али да је цена напретка у капитализму неједнакост. Наводи да традиционално решење за неједнакост – поступно опорезивање дохотка – неће добро функционисати у будућности јер многи послови неће стварати много економске вредности на начин како је то било раније.
Предлаже фокусирање на опорезивање капитала уместо рада, и коришћење тих пореза да се грађанима директно дистрибуира власништво и богатство. И указује на два доминантна извора богатства: 1) компаније, посебно оне које користе AI, и 2) земљиште, које има фиксну количину. Зато предлаже Амерички фонд за власништво, који би се пунио опорезивањем компанија изнад одређене вредности од 2,5% њихове тржишне вредности годишње, плаћајући у акцијама пренесеним на фонд и опорезивањем 2,5% вредности свих приватно поседованих земљишта, плаћајући у готовини. Сви грађани старији од 18 година добијали би на своје рачуне годишњу расподелу у готовини и акцијама компанија.
У свету у којем је свако власник, односно капиталиста, колективни фокус ће бити на прављењу света са више добра, уместо света мање лошег. Више добра значи оптимизовати повећање колача, а мање лош значи поделити колач што праведније. Оба приступа могу повећати стандард живота једном, али континуирани раст се догађа само када колач расте.
Део 4: Отклањање проблема
Америчке компаније вреде око 50.000 милијарди долара, а предвиђа се да ће се тај износ бар удвостручити у наредном десетогодишњем периоду. Приватно власништво над земљом у САД вреди око 30.000 милијарди долара, а претпоставља се да ће се тај износ такође удвостручити у наредних 10 година. Повећање пореза на земљу би могло да доведе до смањења њене вредности у односу на друге инвестиције, што би било добро за друштво јер би се тако фундаментални ресурс учинио доступнијим и подстакао би се инвестициони дух, уместо спекулација. Предлаже се да се компаније годишње опорезују са 2,5% на тржишну вредност.
Део 5: Прелазак на нови систем
У будућности ће технологија стварати више богатства, а политика га праведно распоређивати. Све што је потребно бићр јефтино, а сви ће имати довољно новца да то могу себи приуштити. Политика која усвоји овај систем биће популарна међу народом. Предлаже се покрет и за бизнис и за људе, који ће ујединити широки спектар људи. Амерички фонд за једнакост постепено би се увео законом, а пуна стопа од 2,5% примењивала би се тек када бруто друштвени производ пораста за 50% од тренутка када је закон усвојен.
(Астрономски магазин)
