KOSMIČKO TKANJE

NA PATULJKU SE DUŽE ŽIVI

177 pregleda
Wikipedia

Da li je moguć inteligentan život na planetama oko zvezde Proksima Kentauri i koje prednosti bi imao u odnosu na živi svet planeta kao što je naša?

Crveni patuljci, zvezde sa masom 0,075 i 0,50 našeg Sunca, najbrojnije su zvezde u našoj galaksiji, ali zbog svoje slabe sjajnosti nisu lako uočljivi golim okom. Ove zvezde su manje od zvezde poput Sunca, što znači da ne troše gorivo (vodonik) tako brzo i mogu da traju od 100 do 10.000 milijardi godina. Ovo je višestruko duže od veka Sunca, koji se očekuje da traje oko 10 milijardi godina. Novija istraživanja govore da je nama najbliža zvezda Proksima Kentauri crveni patuljak i da oko nje kruži planeta veličine Zemlje u nastanjivoj zoni.

Trapist-1 Planetarni sistem crvenog patuljka.

Život na planetama crvenih patuljaka bio bi izložen drugačijim uslovima u poređenju sa ovim na Zemlji. Zato što su ove zvezde manje, planete koje kruže oko njih su bliže, što znači da su izložene mnogo većim količinama zračenja. Stoga je verovatnoća razvoja života na tim planetama možda manja, ali se on može prilagoditi takvim uslovima jer ima na raspolaganju neverovatno dugo vreme. Pojedini naučnici veruju da bi mogao da se pojavi, da evoluira i da postane otporan na zračenje.

Ako se inteligentni život nastane na planeti koja kruži oko crvenog patuljka, on bi mogao da ima prednosti u odnosu na inteligentni život na planeti koja kruži oko zvezde poput Sunca. Jedno od preimućstava je to što bi t na planeti oko crvenog patuljka imao na raspolaganju više pokušaja da se razvije i postane istinski inteligentan. Da prevaziđe veliki filter samouništenja.

Druga prednost je ta što bi pripadnici tih civilizacija mogli da žive mnogo duže od nas. To je zato što je evolucija imala stotine milijardi godina na raspolaganju. Ovo bi moglo dovesti do toga da pripadnici inteligentnog života na planeti oko crvenog patuljka žive proporcionalno duže, 10 do 1.000 puta duže od nas.S obzirom na ove prednosti, verovatnoća da postoji inteligentni život na planeti oko crvenog patuljka je veća nego što se ranije mislilo. Imajući u vidu da je izložen drugačijim uslovima, on bi mogao biti u obliku koji se veoma razlikuje od zemaljskog.

 

Zbog dugog života bića sa planeta crvenih patuljaka, međuzvezdana rastojanja više nisu tako nepremostiva prepreka kao što jesu kratkoživućim Zemljanima. Ovo znači da bi putovanje kroz svemir moglo postati lakše i praktičnije, s obzirom na to da bi putnici mogli putovati tokom dužeg vremenskog perioda, odnosno za svoj životni vek bi stizali do susednih crvenih patuljaka.U našoj galaksiji najviše ima crvenih patuljaka i oni bi mogli postati prirodna odredišta za putovanja kroz svemir. Putnici bbi mogli da posete mnogo zakvih planeta, što bi im omogućilo da prouče različite oblike života i uslove na njima.

Pošto je evolucija rešila problem otpornosti na zračenja matične zvezde, zaštita u međuzvezdanim putovanjima bi za njih bila daleko manji problem, ako bi bila.Inteligentan život na dugoživućim planetarnim sistemima crvenih patuljaka bio bi život za koji je vasiona po njegovoj meri.

Iako postoje brojne prednosti, iskrsavaju određene prepreke. Na primer, zbog toga što su planete oko crvenih patuljaka blizu svoje zvezde, postoji veća verovatnoća da će biti izložene opasnim zračenjima i drugim faktorima koji mogu uticati na život na ovim planetama. Ove prepreke ne bi trebalo da spreče inteligentni život da se razvije oko crvenih patuljaka, već bi trebale biti shvaćeno kao izazov koji je potrebno prevazići.

S obzirom na sve prednosti koje bi inteligentni život oko crvenih patuljaka mogao da ima, ne bi bilo iznenađujuće da se mnogi istraživači usredsrede na traženje života na ovim planetama. Postoji mnogo različitih tehnologija koje bi bile korišćene, uključujući teleskope visoke rezolucije i druge instrumente što mogu detektovati prisustvo vode i hemijskih elemenata neophodnih za život.

U stvari, mnoge misije koje su u pripremi imaju za cilj pottagu za živim svetom na planetama oko crvenih patuljaka. Na primer, Evropska svemirska agencija trenutno priprema poduhvatPlato”, koji će tragati planete oko crvenih patuljaka sličnim Zemlji. On bi trebalo da otpočne 2026. godine. Letelica će biti postavljena tamo gde je svemirski teleskom „Džejms Veb”, a to je druga Lagranžova tačka (L2). Moguće je da ćemo u bliskoj budućnosti saznati više o životu na planetama oko crvenih patuljaka.

 

Kada se sve zvezde budu ugasile, poslednje mesto gde je život moguć biće planete crvenih patuljaka koji će i dalje sijati.

(Astronomski magazin)

O autoru

administrator

Ostavite komentar