Да ли је могућ интелигентан живот на планетама око звезде Проксима Кентаури и које предности би имао у односу на живи свет планета као што је наша?
Црвени патуљци, звезде са масом 0,075 и 0,50 нашег Сунца, најбројније су звезде у нашој галаксији, али због своје слабе сјајности нису лако уочљиви голим оком. Ове звезде су мање од звезде попут Сунца, што значи да не троше гориво (водоник) тако брзо и могу да трају од 100 до 10.000 милијарди година. Ово је вишеструко дуже од века Сунца, који се очекује да траје око 10 милијарди година. Новија истраживања говоре да је нама најближа звезда Проксима Kентаури црвени патуљак и да око ње кружи планета величине Земље у настањивој зони.
Trapist-1 Планетарни систем црвеног патуљка.
Живот на планетама црвених патуљака био би изложен другачијим условима у поређењу са овим на Земљи. Зато што су ове звезде мање, планете које круже око њих су ближе, што значи да су изложене много већим количинама зрачења. Стога је вероватноћа развоја живота на тим планетама можда мања, али се он може прилагодити таквим условима јер има на располагању невероватно дуго време. Поједини научници верују да би могао да се појави, да еволуира и да постане отпоран на зрачење.
Ако се интелигентни живот настане на планети која кружи око црвеног патуљка, он би могао да има предности у односу на интелигентни живот на планети која кружи око звезде попут Сунца. Једно од преимућстава је то што би т на планети око црвеног патуљка имао на располагању више покушаја да се развије и постане истински интелигентан. Да превазиђе велики филтер самоуништења.
Друга предност је та што би припадници тих цивилизација могли да живе много дуже од нас. То је зато што је еволуција имала стотине милијарди година на располагању. Ово би могло довести до тога да припадници интелигентног живота на планети око црвеног патуљка живе пропорционално дуже, 10 до 1.000 пута дуже од нас. С обзиром на ове предности, вероватноћа да постоји интелигентни живот на планети око црвеног патуљка је већа него што се раније мислило. Имајући у виду да је изложен другачијим условима, он би могао бити у облику који се веома разликује од земаљског.
Због дугог живота бића са планета црвених патуљака, међузвездана растојања више нису тако непремостива препрека као што јесу краткоживућим Земљанима. Ово значи да би путовање кроз свемир могло постати лакше и практичније, с обзиром на то да би путници могли путовати током дужег временског периода, односно за свој животни век би стизали до суседних црвених патуљака. У нашој галаксији највише има црвених патуљака и они би могли постати природна одредишта за путовања кроз свемир. Путници бби могли да посете много заквих планета, што би им омогућило да проуче различите облике живота и услове на њима.
Пошто је еволуција решила проблем отпорности на зрачења матичне звезде, заштита у међузвезданим путовањима би за њих била далеко мањи проблем, ако би била. Интелигентан живот на дугоживућим планетарним системима црвених патуљака био би живот за који је васиона по његовој мери.
Иако постоје бројне предности, искрсавају одређене препреке. На пример, због тога што су планете око црвених патуљака близу своје звезде, постоји већа вероватноћа да ће бити изложене опасним зрачењима и другим факторима који могу утицати на живот на овим планетама. Ове препреке не би требало да спрече интелигентни живот да се развије око црвених патуљака, већ би требале бити схваћено као изазов који је потребно превазићи.
С обзиром на све предности које би интелигентни живот око црвених патуљака могао да има, не би било изненађујуће да се многи истраживачи усредсреде на тражење живота на овим планетама. Постоји много различитих технологија које би биле коришћене, укључујући телескопе високе резолуције и друге инструменте што могу детектовати присуство воде и хемијских елемената неопходних за живот.
У ствари, многе мисије које су у припреми имају за циљ поттагу за живим светом на планетама око црвених патуљака. На пример, Европска свемирска агенција тренутно припрема подухват „Плато”, који ће трагати планете око црвених патуљака сличним Земљи. Он би требало да отпочне 2026. године. Летелица ће бити постављена тамо где је свемирски телеском „Џејмс Веб”, а то је друга Лагранжова тачка (L2). Могуће је да ћемо у блиској будућности сазнати више о животу на планетама око црвених патуљака.
Kада се све звезде буду угасиле, последње место где је живот могућ биће планете црвених патуљака који ће и даље сијати.
(Астрономски магазин)
