Mnogo je primera koji pokazuju da, ako bića rade kao tim, mogu postići više i bolje, uz manje truda, jednostavno koristeći zakone prirode i radeći zajedno. Zar se to ne odnosi i na ljudska bića, koja su takođe deo prirode?
Stara engleska izreka kaže: „Ono što je dobro za gusku dobro je i za gusana”, što znači da je ono što je dobro za jednu osobu dobro i za drugu. Obratimo li pažnju na ponašanje gusaka, možemo pronaći još mnogo toga što možemo naučiti od njih. Posebno se to odnosi na njihov neverovatan duh saradnje i zajedničkog rada.
Jeste li primijetili, na primjer, da jato gusaka u letu tvori formaciju u vidu slova „V”? Ptica na čelu savladava najveći otpor vazduha, čime olakšava let celom jatu. Sledeći predvodnicu, druge ptice se smeštaju u stepenastoj formaciji iza vrhova krila ptica u jatu jer ih uzlazna struja vazduha tako najbolje podiže. Iako se čini da guske slede vođu jata dok elegantno jedre nebom na svojim selidbenim rutama, ne radi se o hijerarhijskom položaju.
Članovi jata stalno se smenjuju na čelu formacije; kad se ptica predvodnica umori, vraća se na kraj formacije, a njeno mesto zauzima druga koja se dotad odmarala na začelju. Time se opterećenje ravnomerno raspoređuje i jato može leteti oko 70 % duže bez odmora. Tako celo jato doprinosi delotvornosti leta, a zajednički let ima veći učinak od zbira njihovih pojedinačnih letova.
Budući da se letom u stepenastoj formaciji smanjuje otpor vazduha, smanjuje se i pogonska energija potrebna za let pa se značajno štedi energija. Slikovito rečeno, to je poput kretanja utabanom stazom u snegu, kako je to rekao britanski istraživač ptičjeg leta Stiven Portugal. Zahvaljujući takvoj saradnji, ptice mogu putovati stotinama kilometara dnevno.
Ali, nije sve u učinku. Jato pokazuje i saosećanje. Kada se koja od ptica u jatu razboli ili bude ranjena, uz nju još dve guske napuste formaciju i prate je da bi joj pomogle i zaštitile je dok se ne oporavi ili ugine.
Suprotno ideji da je priroda okrutna, naučnici sve više uviđaju drugi mehanizam osim rivalstva: saradnju. Možemo je videti kod gusaka i kod pingvina. Mnogo je primera koji pokazuju da, ako bića rade kao tim, mogu postići više i bolje, uz manje truda, jednostavno koristeći zakone prirode i radeći zajedno. Zar se to ne odnosi i na ljudska bića, koja su takođe deo prirode?
Ištvan Orban
(Nova akropola)
